„ДНЕВНИК” У ПРИГРАДСКОМ МЕСТУ – ЕЛЕМИР Кад нешто почну, не одустају док не заврше
Окружен практично стотинама нафтних бушотина, складиштима и сабирним станицама, али и пашњацима, њивама, а донекле и водама, Елемир спада у ред нетипичних банатских села.
На свега десетак минута вожње до Зрењанина, ком припада, ово место нуди сталну прилику за напретком у привредном смислу, због чега се око 3.500 мештана и одлучује да остане у свом Елемиру.
– Никад није идеално, али генерално као село добро стојимо – наглашава председник Савета МЗ Милан Поучки. – Свака улица нам је асфалтирана, село је цело гасификовано, а највећи пројекат, који нам траје већ две деценије, јесте изградња канализационе мреже, која је за сада завршена 85 одсто. Преосталих 15 процената изискује велика улагања, чак толика да бисмо за те паре могли да направимо спортску халу, изградимо бициклистичек стазе до Зрењанина и Бабатова, али и да средимо Задружни дом који нам је у центру села.
Без грешака ништа није добро
Око стотинак мештана свих узраста окупља се око шаховског клуба „Нафтагас” Елемир који постоји од 1974. године. На његовом челу је читавих 50 година Милорад Јанков, а клуб је девет година у суперлиги, 2023. су били прваци државе, док су последње 24 године у савезном рангу.
– Шах не може да шкоди – јасан је Јанков, тврдећи да ће овај спорт, упркос вештачкој интелигенцији, засигурно опстати. – Без грешака ништа није добро. Кад је све идеално, то је онда лоше. Морамо да имамо грешкице у животу.
Међутим, кад се седне за таблом, чини се да Елемирчани најмање имају права на грешке.
– Тренутно имамо две такмичарске екипе: банатску и суперлигу. Имамо једног ученика основне школе, Јована Меселџију, који је прошле године био првак на републичком такмичењу, а сад је на јуниорском првенству – прича наш саговорник.
Све медаље, пехари и новински чланци уредно су изложени у просторијама клуба, те ревносно подсећају старије и мотивишу млађе да се посвете спорту који, како Јанков тврди, даје огромне могућности онима који га играју.
Кад већ споменусмо спортску халу... Елемир слови за једно од највећих спортских друштава, будући да нуди прегршт спортских могућности, али и недостатак адекватног простора.
Некретнине – права сића! Нашминкана старија дама може да се купи за 50.000 евра, а разнолик комшилук само је потврда да вреди
– Самодопринос смо имали до прошле године, захваљујући којем и имамо бројне клубове и удружења, јер су то била средства која су омогућавала развитак места. Рецимо, када је реч о Фудбалском клубу „Нафтагас” Елемир, ту смо специфични јер смо претходних неколико година најбољи у северном и средњем Банату. Тренутно смо у Српској лиги, први на табели, а онда нам следи улазак у савезни ранг. Међутим, и ту имамо инфраструктурни проблем, јер наш стадион не испуњава све услове за играње прве лиге. Тако да смо ту осмислили да се пребацимо у Зрењанин и поново покренемо клуб „Пролетер”, док смо у селу основали ОФК „Елемир” у ком играју само наши мештани – појашњава Поучки, иначе председник ФК „Нафтагас”.
Све се може постићи бескрајним разумевањем
Елемирска основна школа носи назив по Светозару Марковићу Този, који је родом из оближњег Тараша, у ком ова установа има издвојено одељење од такође осам разреда. Обе школе стога броје укупно 382 ученика који постижу изванредне резултате у свим областима.
– Дивна су нам деца, свестрана су и трудимо се да промовишемо свачије успехе – каже директорка школе Светлана Суботић, иначе учитељица по професији. – Рад у школи изискује стално раст и развој наставника који треба да буду свесни да нису у школи своје младости, већ у школи данашње младости, те да треба ићи у корак с тим. Колико год то било изазовно, ипак имате мисију да радите најбоље што можете у складу са својим потенцијалом. Такође, ништа од не вреди радити на силу, све се може постићи својим примером и бескрајним разумевањем.
Како би резултати овог тимског рада били што бољи, осим добре деце и одличне сарадње са њиховим родитељима, морају постојати и адекватни услови.
– Последње две године смо мењали спољашњу и унутрашњу столарију и окречили смо, али смо имали и велики проблем, када нам је у року од 15 дана потонуо део зграде, као да је био земљотрес. То нам је свима било много стресно, али смо одмах одреаговали. Ипак, сама чињеница да се тако нешто дешава у Елемиру је страшно. Нема куће која није пукла, а чујем од свештеника да је и стуб у цркви пао. Ко зна шта се то све дешава испод нашег тла – напомиње Суботић, додајући да је у току процес легализације тог објекта, како би се потом он могао потпуно санирати.
Ипак, у овом тренутку им је такође изузетно битно да им се уради нови гасни котао и инсталације, као и да се санира темељ вртића.
Како скоро све у Елемиру носи префикс „Нафтагас”, некако се намеће логика да се од НИС-а може очекивати да највише помаже и ускаче кад затреба.
– Имамо добру сарадњу са њима, али улагања иду кроз њихов пројекат „Заједници заједно”, кроз који смо до сада направили тениски терен, кошаркашки у дворишту вртића, реновирали смо свлачионице код фудбалера, обезбедили заливни систем и бунар, део улица су нам асфалтирали – набраја председник.
Богатство у огледалу прошлости
Прво помињање Елемира под тим називом датира из 16. века, с тим да је становништво првобитно живело неколико километара даље, на левој обали Тисе, под именом Бабато, због чега се данашње излетиште на том месту зове Бабатово. Када је реч о Елемиру, постоји неколико верзија како је ово село названо, а једна од њих је да је добило име по сину Мехмеда паше Соколовића који се звао Елмир. Иначе, прва школа почела је са радом 1772. године, док је српска православна црква Преображења Господњег изграђена 1806, а католичка Светог Августина 1847. године.
Велики број удружења грађана значи да у Елемиру има и велики број активности и манифестација, међу којима су најпознатији Сремчеви дани који ће ове године бити по 21. пут. Наравно, ту су и Гулашијада, Зечијада, Велика Госпојина...
А некретнине – права сића! Нашминкана старија дама може да се купи за 50.000 евра, а разнолик комшилук само је потврда да вреди.
Текст и фото: Леа Радловачки
Пројекат „Негујмо културу различитости и мултикултуралност Војводине” суфинансиран је из буџета Републике Србије – Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.