MLADI NIKOLA VELJKOVIĆ, ZALJUBLJENIK U PTIČJI SVET Put od dečačke radoznalosti do naučnika i istraživača
U jutarnjim izmaglicama, dok se priroda lagano budi, stoji mladi istraživač sa dvogledom u ruci i beležnicom pod miškom. Posmatra jata ptica, beleži, sabira, upoređuje.
U tom prizoru nema ničeg spektakularnog za slučajnog prolaznika, ali za Nikolu Veljkovića, to je suština zova još iz detinjstva. Danas je Nikola student doktorskih studija na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno - matematičkog fakulteta, gde radi i kao istraživač - saradnik.
A sve je počelo uz televizor. Gledajući dokumentarce o divljini, u njemu se budila ljubav prema svemu što živi, a boravci na selu kod babe i dede, okružili su ga živinom i drugim životinjama, na šta njegovo biće nije moglo ostati imuno.
– Uklapam se u šablon ljudi koji vole prirodu od malih nogu. Već u šestom razredu znao sam da želim da postanem ornitolog, proučavam ptice i njihov svet. Do kraja osnovne škole, ta želja je dobila širi okvir, jer sam shvatao da želim da se bavim zaštitom prirode u celini – kaže Nikola bez zadrške.
Njegov prvi ozbiljan korak u svetu istraživanja dogodio se kroz volontiranje u Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije(DZPPS), čiji je član od prve godine osnovnih studija. Prva aktivnost bila je zimsko prebrojavanje ptica vodenih staništa, deo velike međunarodne akcije koja se svakog januara sprovodi širom sveta.
Prstenovanjem do tajni ptičjih puteva
Važan segment Nikolinog rada je i saradnja sa Centrom za markiranje životinja, gde ima dozvolu za prstenovanje ptica. Taj proces podrazumeva hvatanje, obeležavanje i puštanje ptica nazad u prirodu, uz prikupljanje podataka o starosti, polu, dužini krila i masi. Ako se ptica ponovo pronađe, moguće je pratiti njen put, starost i životni ciklus, što su dragoceni podaci za nauku.
– Svet ornitologije u Zaječaru otkrio mi je Slavenko Čović, a prvi pravi istraživački teren bio je sa lokalnim prirodnjakom i višim naučnim saradnikom na Departmanu za bilogiju PMF-a u Nišu, entomologom Milošem Popovićem. Upravo taj susret bio je presudan za mene, jer sam uz njegovo ohrabrenje odlučio da upišem biologiju. I tako sam došao u Novi Sad, vođen jasnim motivom, a to je da želim da se bavim pticama. Tu je i sedište Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, čiji sam član i danas – priča naš sagovornik.
Iskustvo na terenu je neprocenjivo, naglašava Veljković, jer tu, kako kaže, teorija dobija smisao, a priroda prestaje da bude apstraktan pojam, i postaje konkretna, opipljiva stvarnost.
– Imam osećaj da uvek doprinosim nečemu većem. Ako pogledate širu sliku, dok mi ovde u Srbiji brojimo ptice, istraživači istu aktivnost rade i u Gani, Keniji, Pakistanu, i dalje, širom sveta. Ta sinhronizovana aktivnost tokom januara daje globalnu sliku stanja populacija ptica i predstavlja važan alat za njihovu zaštitu. Tako da, osim što izdvojim tri dana, smatram da sam deo veće priče, u kojoj upoznajem prirodu svog kraja i svoje zemlje, ali i doprinosim globalnom razumevanju ptica i mehanizama njihovog očuvanja – ponosno će mladi naučnik, koji inače i kao vodič u okviru Evropskog vikenda posmatranja ptica, radi na popularizaciji njihovog posmatranja i približavanju prirode građanima.
Ljubav sačuvala modrovrane
Nikola je deo i istraživačke grupe koja se bavi modrovranom – vrstom koja je početkom 2000. godina bila na ivici istrebljenja u Srbiji, sa svega 15 parova. Danas, zahvaljujući radu istraživača i volontera među kojima je i naš mladi istraživač, populacija broji između 550 i 600 parova. Ovaj uspeh predstavljen je na konferenciji u Letoniji, gde je izazvao veliku pažnju, naročito iz razloga što u mnogim evropskim zemljama ova vrsta opada ili je gotovo nestala.
Veliki uticaj na njegov profesionalni razvoj imalo je i Naučno - istraživačko društvo studenata biologije i ekologije „Josif Pančić”. Paralelno angažovanje u ovom društvu i DZPPS, omogućilo mu je da se razvija kroz konkretan rad. Tako je učestvovao i u brojnim istraživačkim kampovima, kako na Zasavici, tako i na Vlasini, ili pak Sopotnici kod Prijepolja, gde je od člana ornitološke sekcije, vremenom postao njen koordinator. Iako nije napisao veliki broj naučnih radova, njegovi prvi koraci u nauci već su zabeleženi.
– Jedan od prvih mojih objavljenih radova bio je izveštaj sa kampa u Bijeljini, gde sam učestvovao kao koordinator ornitološke sekcije, sarađujući sa kolegama iz BiH i Društvom studenata biologije iz Sarajeva. Tamošnja istraživanja donela su i značajne nalaze. Naime, na Zasavici su zabeležene retke vrste poput vatroglavog kraljića, dok je u Novom Sadu, na Dunavu, zabeležena morska crnka, i to je prvi takav nalaz na tom lokalitetu. Kod Zaječara je evidentiran patuljasti orao, retka vrsta koja se nalazi u Crvenoj knjizi i broji svega oko 15 parova – pohvalio nam se Nikola, dodavši da je posebno interesantan i četvrti nalaz azijskog šarenokrilog zviždaka u Srbiji.
Pored naučnog rada, Nikola Veljković aktivno učestvuje u edukaciji i zaštiti prirode. Drži radionice za decu, učestvuje u akcijama protiv krivolova..... Sve u svemu, Nikola je mladi talentovani naučnik – istraživač koji daleko od svetla modernih reflektora, svoj smisao pronalazi na terenu, u prirodi, među ljudima koji veruju da znanje ima smisla samo ako služi očuvanju sveta koji delimo.
I. Bakmaz
(Projekat „Mladi umovi i stvaralački biseri Novog Sada – talenti kojim se grad ponosi“ realizuje Dnevnik Vojvodina Press, a sufinansira Grad Novi Sad – Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)
