МЛАДИ НИКОЛА ВЕЉКОВИЋ, ЗАЉУБЉЕНИК У ПТИЧЈИ СВЕТ Пут од дечачке радозналости до научника и истраживача
У јутарњим измаглицама, док се природа лагано буди, стоји млади истраживач са двогледом у руци и бележницом под мишком. Посматра јата птица, бележи, сабира, упоређује.
У том призору нема ничег спектакуларног за случајног пролазника, али за Николу Вељковића, то је суштина зова још из детињства. Данас је Никола студент докторских студија на Департману за биологију и екологију Природно - математичког факултета, где ради и као истраживач - сарадник.
А све је почело уз телевизор. Гледајући документарце о дивљини, у њему се будила љубав према свему што живи, а боравци на селу код бабе и деде, окружили су га живином и другим животињама, на шта његово биће није могло остати имуно.
– Уклапам се у шаблон људи који воле природу од малих ногу. Већ у шестом разреду знао сам да желим да постанем орнитолог, проучавам птице и њихов свет. До краја основне школе, та жеља је добила шири оквир, јер сам схватао да желим да се бавим заштитом природе у целини – каже Никола без задршке.
Његов први озбиљан корак у свету истраживања догодио се кроз волонтирање у Друштво за заштиту и проучавање птица Србије(ДЗППС), чији је члан од прве године основних студија. Прва активност била је зимско пребројавање птица водених станишта, део велике међународне акције која се сваког јануара спроводи широм света.
Прстеновањем до тајни птичјих путева
Важан сегмент Николиног рада је и сарадња са Центром за маркирање животиња, где има дозволу за прстеновање птица. Тај процес подразумева хватање, обележавање и пуштање птица назад у природу, уз прикупљање података о старости, полу, дужини крила и маси. Ако се птица поново пронађе, могуће је пратити њен пут, старост и животни циклус, што су драгоцени подаци за науку.
– Свет орнитологије у Зајечару открио ми је Славенко Човић, а први прави истраживачки терен био је са локалним природњаком и вишим научним сарадником на Департману за билогију ПМФ-а у Нишу, ентомологом Милошем Поповићем. Управо тај сусрет био је пресудан за мене, јер сам уз његово охрабрење одлучио да упишем биологију. И тако сам дошао у Нови Сад, вођен јасним мотивом, а то је да желим да се бавим птицама. Ту је и седиште Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, чији сам члан и данас – прича наш саговорник.
Искуство на терену је непроцењиво, наглашава Вељковић, јер ту, како каже, теорија добија смисао, а природа престаје да буде апстрактан појам, и постаје конкретна, опипљива стварност.
– Имам осећај да увек доприносим нечему већем. Ако погледате ширу слику, док ми овде у Србији бројимо птице, истраживачи исту активност раде и у Гани, Кенији, Пакистану, и даље, широм света. Та синхронизована активност током јануара даје глобалну слику стања популација птица и представља важан алат за њихову заштиту. Тако да, осим што издвојим три дана, сматрам да сам део веће приче, у којој упознајем природу свог краја и своје земље, али и доприносим глобалном разумевању птица и механизама њиховог очувања – поносно ће млади научник, који иначе и као водич у оквиру Европског викенда посматрања птица, ради на популаризацији њиховог посматрања и приближавању природе грађанима.
Љубав сачувала модровране
Никола је део и истраживачке групе која се бави модровраном – врстом која је почетком 2000. година била на ивици истребљења у Србији, са свега 15 парова. Данас, захваљујући раду истраживача и волонтера међу којима је и наш млади истраживач, популација броји између 550 и 600 парова. Овај успех представљен је на конференцији у Летонији, где је изазвао велику пажњу, нарочито из разлога што у многим европским земљама ова врста опада или је готово нестала.
Велики утицај на његов професионални развој имало је и Научно - истраживачко друштво студената биологије и екологије „Јосиф Панчић”. Паралелно ангажовање у овом друштву и ДЗППС, омогућило му је да се развија кроз конкретан рад. Тако је учествовао и у бројним истраживачким камповима, како на Засавици, тако и на Власини, или пак Сопотници код Пријепоља, где је од члана орнитолошке секције, временом постао њен координатор. Иако није написао велики број научних радова, његови први кораци у науци већ су забележени.
– Један од првих мојих објављених радова био је извештај са кампа у Бијељини, где сам учествовао као координатор орнитолошке секције, сарађујући са колегама из БиХ и Друштвом студената биологије из Сарајева. Тамошња истраживања донела су и значајне налазе. Наиме, на Засавици су забележене ретке врсте попут ватроглавог краљића, док је у Новом Саду, на Дунаву, забележена морска црнка, и то је први такав налаз на том локалитету. Код Зајечара је евидентиран патуљасти орао, ретка врста која се налази у Црвеној књизи и броји свега око 15 парова – похвалио нам се Никола, додавши да је посебно интересантан и четврти налаз азијског шаренокрилог звиждака у Србији.
Поред научног рада, Никола Вељковић активно учествује у едукацији и заштити природе. Држи радионице за децу, учествује у акцијама против криволова..... Све у свему, Никола је млади талентовани научник – истраживач који далеко од светла модерних рефлектора, свој смисао проналази на терену, у природи, међу људима који верују да знање има смисла само ако служи очувању света који делимо.
И. Бакмаз
(Пројекат „Млади умови и стваралачки бисери Новог Сада – таленти којим се град поноси“ реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансира Град Нови Сад – Градска управа за културу. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.)
