(VIDEO) 40 GODINA OD ČERNOBILJSKE KATASTROFE Na ovaj dan vreme je stalo, a svet je u neverici pratio vesti o posledicama

Naime, u noći 25. na 26. aprila 1986. godine, tokom bezbednosnog testa koji je trebalo da simulira gubitak električnog napajanja, u četvrtom bloku nuklearne elektrane Černobilj došlo je do niza kritičnih grešaka u dizajnu reaktora tipa RBMK i operativnih propusta.

U samo nekoliko sekundi, snažan porast snage doveo je do dve eksplozije koje su raznele krov reaktora. Jezgro reaktora je ostalo otvoreno, a grafitni moderator je počeo da gori, izbacujući radioaktivni materijal direktno u atmosferu.

Vatrogasci koji su prvi stigli na lice mesta nisu bili svesni da se bore protiv nevidljivog neprijatelja – smrtonosnog zračenja.

Prvi sati, zbunjenost i poricanje

Sovjetske vlasti su u prvim satima nakon nesreće reagovale sporo i nekoordinisano. Lokalne strukture u obližnjem Pripjatu i Černobilju u početku nisu imale potpune informacije o obimu katastrofe.

Evakuacija grada Pripjata, koji se nalazio samo tri kilometra od elektrane, započela je tek 36 sati nakon eksplozije. Stanovnicima je rečeno da ponesu samo najosnovnije stvari, uz uveravanje da će se brzo vratiti kućama.

Ali povratka nije bilo, a grad je već bio visoko kontaminiran.

„Ništa se nije dogodilo“

U prvim danima nakon nesreće, sovjetske vlasti su pokušale da minimizuju razmere katastrofe. Zvanična saopštenja bila su kratka i nejasna, bez priznanja stvarnog obima havarije.

Tek kada su radioaktivni oblaci počeli da prelaze granice SSSR-a, postalo je nemoguće sakriti istinu. Pritisak iz inostranstva, ali i naučni podaci, naterali su sovjetsko rukovodstvo da prizna težinu situacije.

Ipak, čak i tada, informacije su bile kontrolisane i dozirane.

Istina stigla iz Švedske

Prvi jasan signal da se nešto katastrofalno dogodilo nije došao iz Sovjetskog Saveza – već iz Švedske.

U nuklearnoj elektrani Forsmark, radnici su 28. aprila 1986. registrovali neobično povišeno zračenje na odeći, iako sam reaktor nije bio izvor.

Nevidljivi oblak radijacije i straha nad Jugoslavijom

Dani koji su usledili nakon incidenta u Černobilju doneli su neizvesnost i prostorima bivše Jugoslavije, uključujući i Srbiju.

U početku, informacije su stizale sporo i nepotpuno. Javnost je živela između zvaničnih saopštenja i straha koji se širio brže od vesti. Tek naknadno je postalo jasno da je radioaktivni oblak, u određenoj meri, dospeo i do ovih prostora, najviše putem kiše koja je spustila čestice na zemlju.

U Jugoslaviji su odmah pokrenuta pojačana merenja radioaktivnosti. Stručne službe pratile su vazduh, padavine, zemljište i poljoprivredne proizvode. Instituti za javno zdravlje i meteorološke službe radili su neprekidno, u pokušaju da sačuvaju jasnu sliku o situaciji koja je bila sve samo ne stabilna.

Uporedo sa merenjima, usledile su i mere zaštite stanovništva. Građanima je preporučeno izbegavanje konzumiranja svežeg mleka i lisnatog povrća, kao i pojačana higijena hrane. Posebno su oprez bile dobile osetljive grupe – deca i trudnice.

Iako su izmerene vrednosti u većini slučajeva bile ispod nivoa koji bi zahtevao vanredne zdravstvene mere, psihološki efekat bio je snažan. Strah od nevidljivog, od onoga što se ne može osetiti ni videti, postao je deo svakodnevice.

Nakon provere, isključena je lokalna havarija. Jedino objašnjenje bilo je da radioaktivni oblak dolazi izvan Švedske.

Tako je svet saznao da se u istočnom delu Evrope dogodila velika nuklearna nesreća – pre nego što je Moskva to zvanično priznala.

Ljudi koji su stajali između sveta i reaktora

Nakon eksplozije, u zonu je poslato više stotina hiljada vojnika, vatrogasaca, inženjera i rudarskih radnika, poznatih kao „likvidatori“.

Njihov zadatak bio je da ugase požar, uklone radioaktivne ostatke i izgrade „sarkofag“ – betonsku i čeličnu konstrukciju koja je trebalo da zatvori reaktor.

Mnogi od njih radili su bez adekvatne zaštite, ostavivši zdravlje i živote, ne znajući stvarni nivo opasnosti.

Naučnici i borba sa nepoznatim

Sovjetski naučnici su se suočili sa situacijom bez presedana. Zračenje u jezgru reaktora bilo je toliko visoko da su merenja bila otežana ili nemoguća.

Černobilj u senci rata

Tokom rusko-ukrajinskog rata, zona oko Černobilja je u februaru i martu 2022. bila pod kontrolom ruskih snaga, što je izazvalo zabrinutost za bezbednost objekata. 

Osoblje je radilo u otežanim uslovima, sa ograničenim smenama i problemima u snabdevanju i nadzoru. Nakon povlačenja ruskih snaga, ukrajinske vlasti su ponovo uspostavile kontrolu i nastavile redovno praćenje radijacije. 

Iako nije došlo do većeg radiološkog incidenta, rat je povećao rizike i narušio stabilnost upravljanja samom zonom.

Postojala je realna opasnost od nove eksplozije, usled potencijalnog kontakta rastopljenog jezgra sa vodom ispod reaktora.

U tim uslovima, donete su odluke koje su uključivale ispuštanje vode i intervencije u ekstremno opasnim zonama.

Evropa u neizvesnosti

Kako se radioaktivni oblak širio, merenja širom Evrope pokazivala su neobjašnjive skokove radijacije.

Zemlje Skandinavije, Centralne Evrope i Balkana počele su da beleže povećane vrednosti u vazduhu i padavinama.

U mnogim državama uvedene su privremene mere kontrole hrane, posebno mleka i svežih poljoprivrednih proizvoda.

Podsećanje koje ne bledi

Černobilj je postao više od industrijske nesreće. Postao je simbol sistema koji je pokušao da kontroliše istinu, ali nije mogao da kontroliše posledice.

Pripjat je ostao zamrznut u vremenu. Prazni stanovi, napuštene škole i zarđali dečji točkovi i danas stoje kao nemi svedoci.

Danas, četrdeset godina nakon eksplozije, Černobilj ostaje opomena čovečanstvu.

Ne samo o opasnosti nuklearne energije, već i o opasnosti ćutanja, odlaganja istine i potcenjivanja rizika. Jer u Černobilju, kao i mnogo puta u istoriji, najpre je eksplodirala – tišina.