PREMINUO MILAN PANIĆ Nekadašnji premijer SRJ i uspešni američki biznismen koji se SUPROTSTAVIO SLOBODANU MILOŠEVIĆU

Njegov odlazak označava kraj jednog nesvakidašnjeg i izuzetno dinamičnog života koji je premostio dva kontinenta, obeležio američki biznis i ostavio dubok trag u modernoj istoriji Balkana. 

Priča o Milanu Paniću počinje u Beogradu, gde je rođen 20. decembra 1929. godine. Odrastajući u Evropi koju je razarao Drugi svetski rat, još kao tinejdžer pokazao je prkos i hrabrost priključivši se oslobodilačkom pokretu otpora.

Nakon završetka rata, svoju nemirnu energiju i fizičku izdržljivost usmerio je na takmičarski sport. Postao je jedan od najboljih jugoslovenskih biciklista, osvajajući titule na domaćem terenu i predstavljajući svoju zemlju na međunarodnim takmičenjima. 

Uvidevši ograničenja tadašnjeg komunističkog sistema, Panić pedesetih godina prošlog veka donosi odluku da napusti Jugoslaviju. Stigao je u Sjedinjene Američke Države bez velikog novca, ali sa nepresušnim preduzetničkim duhom. 

U Kaliforniji je 1959. godine, praktično ni iz čega i sa skromnim početnim kapitalom, osnovao kompaniju ICN Pharmaceuticals. Tokom narednih decenija, vođen strastvenom verom u moć medicine i nauke, izgrađuje globalnu farmaceutsku imperiju. Kompanija je postala prepoznatljiva širom sveta, naročito po razvoju ključnih antivirusnih lekova, a iz njenog nasleđa kasnije su nastali giganti poput Valeant Pharmaceuticals i Bausch Health. Za Panića posao nije bio samo sticanje bogatstva, već neumorna želja da ljudska domišljatost unapredi i produži ljudski život. 

Iako je izgradio i proživio sopstveni "američki san", Panić nikada nije zaboravio odakle je potekao. Njegov život dobija dramatičan istorijski zaokret 1992. godine, u vreme kada se Jugoslavija raspadala u krvavom ratu i pod pritiskom međunarodnih sankcija. 

Vratio se u Beograd i prihvatio ulogu premijera SR Jugoslavije. U političku arenu nije stupio kao klasičan partijski aparatčik, već kao poslovni čovek i otvoreni zagovornik mira, zapadnih vrednosti i trenutnog prekida sukoba. Iako je njegov mandat na čelu vlade bio kratak i ispunjen teškim opstrukcijama, ostao je upamćen po neustrašivom stavu da se i najveće istorijske krize mogu rešavati dijalogom, razumom i pragmatizmom. 

Panić se 1992, iako je bio savezni premijer, suprotstavio Miloševiću na predsedničkim izborima. Uz neformalnu podršku opozicione koalicije DEPOS, bio je nezavisni kandidat. Osvojio je 32 odsto glasova i izgubio od Miloševića. 

Nekoliko meseci kasnije podneo je ostavku na mesto premijera i povukao se iz političkog života. 

Bavio se humanitarnim radom i zalagao za mir na Balkanu.

U nekrologu se navodi i da iza sebe ostavlja suprugu Aleksandru, decu Don, Viki, Spensera, Tima i Aleksa, kao i unuke i praunuke. 

Iza sebe je ostavio trag koji se ne meri samo titulama, preduzećima i istorijskim zabeleškama, već jedinstvenim nasleđem čoveka koji nije samo posmatrao istoriju 20. veka, već ju je aktivno učestvovao u njoj. 

(Telegraf.rs)