TRI MALA ŽIVOTA, JEDNA VELIKA BORBA Minja, Strahinja i Vukašin vode trku s vremenom – pomoć im je potrebna odmah
Na jednom jednostavnom papiru, zalepljenom na zidu, staje priča koju niko ne bi poželeo da pročita. Ali iza tih nekoliko redova kriju se tri života, tri detinjstva i jedna zajednička borba koja traje od prvog dana.
Minja Lapčević, kao i Strahinja i Vukašin Dereta, boluju od retke genetske, metaboličke bolesti – ADSL deficijencije, koja usporava psihomotorni razvoj i oduzima deci mogućnost da odrastaju kao njihovi vršnjaci.
To znači da ne sede, ne puze, da se bore sa epilepsijom i da svaki dan za njih predstavlja izazov koji većina nas nikada neće razumeti.
Detinjstvo koje čeka šansu
Minja je svoju borbu započela odmah po rođenju. Umesto prvih koraka, prvih reči i bezbrižne igre, njeno detinjstvo obeležile su bolnice, terapije i neizvesnost.
I nije sama.
Pomoć koja menja sve
Roditelji su udružili snage, jer u ovakvoj borbi nema prostora za pojedinačne bitke. Vreme nije na njihovoj strani, a svaki dan bez terapije znači korak unazad.
I zato se obraćaju svima.
Ne traže mnogo - jednu poruku, jedan poziv, jednu uplatu. Za nekoga sitnica. Za njih – prilika za život.
Za Minju je već aktivan humanitarni broj – dovoljno je poslati SMS i postati deo njene borbe.
Ali ova priča nije samo o jednom detetu.
Ovo je priča o tome kako tri malena života čekaju da im neko pomogne da naprave ono što je za većinu nas najprirodnije – prvi korak.
Troje dece povezala je ista dijagnoza, ali i ista nada – da postoji terapija koja može da im pomogne. Ta terapija, međutim, nije dostupna bez pomoći drugih.
Neka ova priča ne ostane samo na papiru
Ponekad prolazimo pored ovakvih apela i samo okrenemo glavu.
Ponekad kažemo „pomoći ću drugi put“.
A za njih – taj „drugi put“ možda ne postoji.
Zato je ovo jedan od onih trenutaka kada nije dovoljno samo pročitati.
Potrebno je uraditi nešto.
Jer za Minju, Strahinju i Vukašina – svaka poruka znači više nego što možemo da zamislimo.
