ТРИ МАЛА ЖИВОТА, ЈЕДНА ВЕЛИКА БОРБА Миња, Страхиња и Вукашин воде трку с временом – помоћ им је потребна одмах
На једном једноставном папиру, залепљеном на зиду, стаје прича коју нико не би пожелео да прочита. Али иза тих неколико редова крију се три живота, три детињства и једна заједничка борба која траје од првог дана.
Миња Лапчевић, као и Страхиња и Вукашин Дерета, болују од ретке генетске, метаболичке болести – АДСЛ дефицијенције, која успорава психомоторни развој и одузима деци могућност да одрастају као њихови вршњаци.
То значи да не седе, не пузе, да се боре са епилепсијом и да сваки дан за њих представља изазов који већина нас никада неће разумети.
Детињство које чека шансу
Миња је своју борбу започела одмах по рођењу. Уместо првих корака, првих речи и безбрижне игре, њено детињство обележиле су болнице, терапије и неизвесност.
И није сама.
Помоћ која мења све
Родитељи су удружили снаге, јер у оваквој борби нема простора за појединачне битке. Време није на њиховој страни, а сваки дан без терапије значи корак уназад.
И зато се обраћају свима.
Не траже много - једну поруку, један позив, једну уплату. За некога ситница. За њих – прилика за живот.
За Мињу је већ активан хуманитарни број – довољно је послати СМС и постати део њене борбе.
Али ова прича није само о једном детету.
Ово је прича о томе како три малена живота чекају да им неко помогне да направе оно што је за већину нас најприродније – први корак.
Троје деце повезала је иста дијагноза, али и иста нада – да постоји терапија која може да им помогне. Та терапија, међутим, није доступна без помоћи других.
Нека ова прича не остане само на папиру
Понекад пролазимо поред оваквих апела и само окренемо главу.
Понекад кажемо „помоћи ћу други пут“.
А за њих – тај „други пут“ можда не постоји.
Зато је ово један од оних тренутака када није довољно само прочитати.
Потребно је урадити нешто.
Јер за Мињу, Страхињу и Вукашина – свака порука значи више него што можемо да замислимо.
