EPIDEMIJA HRONIČNE BOLESTI BUBREGA, U SRBIJI 700.000 OBOLELIH Bolest bez simptoma koja odnosi živote VIŠE OD 4.000 PACIJENATA ČEKA NOVU ŠANSU
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa ovim oboljenjem živi oko 700.000 građana.
Stručnjaci upozoravaju da je reč o svojevrsnoj epidemiji savremenog doba. Poseban problem predstavlja činjenica da bolest dugo ne daje nikakve simptome, pa se često otkriva tek u uznapredovalim stadijumima.
U ovom trenutku više od 4.000 pacijenata u Srbiji nalazi se na nekom vidu zamene bubrežne funkcije, hemodijalizi ili peritoneumskoj dijalizi. Jedan od najvećih izazova u borbi protiv hronične bolesti bubrega jeste to što se ona najčešće otkriva kasno. Tegobe se najčešće javljaju tek u uznapredovalim stadijumima bolesti, kada je mogućnost da se njeno napredovanje uspori znatno manja. Kada se simptomi pojave, oni su često nespecifični, poput opšte slabosti, malaksalosti, mučnine, oticanja ili smanjenog mokrenja, zbog čega pacijenti često ne posumnjaju odmah na bolest bubrega.
Nefrolog u Kliničko-bolničkom centru „Zvezdara” dr Petar Đurić kaže kako je izuzetno važno da se bolest aktivno traži kod rizičnih grupa, pre svega kod osoba sa dijabetesom, povišenim krvnim pritiskom, starijih osoba, ali i onih koji u porodici imaju oboljenja bubrega. Hronična bolest bubrega je i značajan faktor rizika i za kardiovaskularne bolesti. Pacijenti imaju znatno veći rizik od infarkta, poremećaja srčanog ritma i moždanog udara.
- U poslednjih deset godina napravljen je značajan napredak u lečenju hronične bolesti bubrega i danas postoje lekovi koji istovremeno deluju na više povezanih oboljenja. Problem predstavlja dostupnost savremenih terapija, jer pacijenti u Srbiji ove lekove najčešće mogu dobiti o trošku osiguranja samo ukoliko boluju od dijabetesa i ispunjavaju određene uslove, dok u slučaju hronične bolesti bubrega moraju sami da je plaćaju – objasnio je dr Đurić.
Šansu za novi život čeka 1.700 pacijenata
Tokom 2025. godine u Srbiji su obavljene 102 transplantacije, što je najveći broj u poslednjih gotovo deset godina, ne računajući pandemijske godine kada je transplantacioni program bio gotovo zaustavljen. Prema zvaničnim podacima Uprava za biomedicinu Ministarstva zdravlja Srbije, od 1. januara do 27. februara 2026. godine u Srbiji je obavljeno 18 kadaveričnih transplantacija organa i 10 transplantacija rožnjače. Među transplantiranim organima bilo je 12 bubrega, dve jetre i četiri srca. Zaključno sa krajem februara urađeno je ukupno 28 transplantacija. Potreba za transplantacijama i dalje je velika, oko 1.700 pacijenata u Srbiji čeka novu šansu za život, među njima i blizu 40 dece, dok više od 4.000 pacijenata i dalje koristi neku od metoda zamene bubrežne funkcije.
Program transplantacije u Srbiji poslednjih godina beleži značajan napredak, ali potrebe pacijenata i dalje su velike. Prema rečima pomoćnika ministra zdravlja, profesora dr Nebojše Tasića, država kontinuirano jača transplantacioni program i povećava se broj donora.
- Više od četiri hiljade ljudi nalazi se na dijalizi i za mnoge od njih transplantacija predstavlja najbolju šansu za kvalitetan i dug život. Zato je važno da se program donacije organa razvija uz podršku čitavog društva – istakao je dr Tasić.
Ministarstvo zdravlja poseban fokus stavlja na prevenciju i rano otkrivanje bolesti.
- Ključnu ulogu u tome ima primarna zdravstvena zaštita, jer lekari u domovima zdravlja mogu na vreme da prepoznaju rizične faktore i prve znake bolesti. Rano otkrivanje omogućava pravovremeno lečenje i znatno odlaže razvoj terminalne bubrežne insuficijencije – naglasio je dr Tasić.
Problem predstavlja dostupnost savremenih terapija, jer pacijenti u Srbiji ove lekove najčešće mogu dobiti o trošku osiguranja samo ukoliko boluju od dijabetesa i ispunjavaju određene uslove
Udruženje transplantiranih pacijenata “Zajedno za novi život” pokrenulo je serijal podkasta posvećen informisanju pacijenata sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom i njihovih porodica. Kroz deset epizoda, stručnjaci iz vodećih zdravstvenih ustanova govoriće o svim ključnim temama, od prevencije i ranog otkrivanja bolesti, preko savremenih terapija i dijalize, do transplantacije i života nakon transplantacije. Predsednica Udruženja pacijenata “Zajedno za novi život”. Olivara Jovanović navodi da su u razgovoru sa pacijentima shvatili da mnogi od njih, nakon što dobiju dijagnozu hronične bubrežne insuficijencije, raspolažu sa vrlo malo informacija o samoj bolesti, njenom toku i mogućnostima lečenja.
- Kroz deset epizoda nastojali smo da pružimo jasne, konkretne i pouzdane informacije o svim aspektima života sa hroničnom bubrežnom bolešću, od prevencije i pravilne ishrane, do lečenja i transplantacije, bilo da je ona kadaverična ili živosrodna. Naš cilj je bio jednostavan, da niko od pacijenata nikada ne dođe u situaciju da kaže: “Nisam znao, niko mi nije rekao” – kaže Olivera Jovanović.