ЕПИДЕМИЈА ХРОНИЧНЕ БОЛЕСТИ БУБРЕГА, У СРБИЈИ 700.000 ОБОЛЕЛИХ Болест без симптома која односи животе ВИШЕ ОД 4.000 ПАЦИЈЕНАТА ЧЕКА НОВУ ШАНСУ
Хронична болест бубрега погађа око десет одсто светске популације, а процењује се да у Србији са овим обољењем живи око 700.000 грађана.
Стручњаци упозоравају да је реч о својеврсној епидемији савременог доба. Посебан проблем представља чињеница да болест дуго не даје никакве симптоме, па се често открива тек у узнапредовалим стадијумима.
У овом тренутку више од 4.000 пацијената у Србији налази се на неком виду замене бубрежне функције, хемодијализи или перитонеумској дијализи. Један од највећих изазова у борби против хроничне болести бубрега јесте то што се она најчешће открива касно. Тегобе се најчешће јављају тек у узнапредовалим стадијумима болести, када је могућност да се њено напредовање успори знатно мања. Када се симптоми појаве, они су често неспецифични, попут опште слабости, малаксалости, мучнине, отицања или смањеног мокрења, због чега пацијенти често не посумњају одмах на болест бубрега.
Нефролог у Клиничко-болничком центру „Звездара” др Петар Ђурић каже како је изузетно важно да се болест активно тражи код ризичних група, пре свега код особа са дијабетесом, повишеним крвним притиском, старијих особа, али и оних који у породици имају обољења бубрега. Хронична болест бубрега је и значајан фактор ризика и за кардиоваскуларне болести. Пацијенти имају знатно већи ризик од инфаркта, поремећаја срчаног ритма и можданог удара.
- У последњих десет година направљен је значајан напредак у лечењу хроничне болести бубрега и данас постоје лекови који истовремено делују на више повезаних обољења. Проблем представља доступност савремених терапија, јер пацијенти у Србији ове лекове најчешће могу добити о трошку осигурања само уколико болују од дијабетеса и испуњавају одређене услове, док у случају хроничне болести бубрега морају сами да је плаћају – објаснио је др Ђурић.
Шансу за нови живот чека 1.700 пацијената
Током 2025. године у Србији су обављене 102 трансплантације, што је највећи број у последњих готово десет година, не рачунајући пандемијске године када је трансплантациони програм био готово заустављен. Према званичним подацима Управа за биомедицину Министарства здравља Србије, од 1. јануара до 27. фебруара 2026. године у Србији је обављено 18 кадаверичних трансплантација органа и 10 трансплантација рожњаче. Међу трансплантираним органима било је 12 бубрега, две јетре и четири срца. Закључно са крајем фебруара урађено је укупно 28 трансплантација. Потреба за трансплантацијама и даље је велика, око 1.700 пацијената у Србији чека нову шансу за живот, међу њима и близу 40 деце, док више од 4.000 пацијената и даље користи неку од метода замене бубрежне функције.
Програм трансплантације у Србији последњих година бележи значајан напредак, али потребе пацијената и даље су велике. Према речима помоћника министра здравља, професора др Небојше Тасића, држава континуирано јача трансплантациони програм и повећава се број донора.
- Више од четири хиљаде људи налази се на дијализи и за многе од њих трансплантација представља најбољу шансу за квалитетан и дуг живот. Зато је важно да се програм донације органа развија уз подршку читавог друштва – истакао је др Тасић.
Министарство здравља посебан фокус ставља на превенцију и рано откривање болести.
- Кључну улогу у томе има примарна здравствена заштита, јер лекари у домовима здравља могу на време да препознају ризичне факторе и прве знаке болести. Рано откривање омогућава правовремено лечење и знатно одлаже развој терминалне бубрежне инсуфицијенције – нагласио је др Тасић.
Проблем представља доступност савремених терапија, јер пацијенти у Србији ове лекове најчешће могу добити о трошку осигурања само уколико болују од дијабетеса и испуњавају одређене услове
Удружење трансплантираних пацијената “Заједно за нови живот” покренуло је серијал подкаста посвећен информисању пацијената са хроничном бубрежном инсуфицијенцијом и њихових породица. Кроз десет епизода, стручњаци из водећих здравствених установа говориће о свим кључним темама, од превенције и раног откривања болести, преко савремених терапија и дијализе, до трансплантације и живота након трансплантације. Председница Удружења пацијената “Заједно за нови живот”. Оливара Јовановић наводи да су у разговору са пацијентима схватили да многи од њих, након што добију дијагнозу хроничне бубрежне инсуфицијенције, располажу са врло мало информација о самој болести, њеном току и могућностима лечења.
- Кроз десет епизода настојали смо да пружимо јасне, конкретне и поуздане информације о свим аспектима живота са хроничном бубрежном болешћу, од превенције и правилне исхране, до лечења и трансплантације, било да је она кадаверична или живосродна. Наш циљ је био једноставан, да нико од пацијената никада не дође у ситуацију да каже: “Нисам знао, нико ми није рекао” – каже Оливера Јовановић.