(FOTO) TRUBARANI SE OKUPILI U BAČKOJ PALANCI Daleko od kućnog praga, ali zavičaj ne zaboravljaju

Među prisutnima su bili potomci porodica Rodić, Babić, Boltić, Zeljković, Rokvić, kao i brojni prijatelji zavičaja. Mnogi su u Srbiju došli nakon Drugog svetskog rata, mnogi izgnani nakon ratova 90-tih, a među okupljenima našla se i nekolicina onih koji su samo ovom povodom došli upravo iz Trubara i obližnjeg Drvara.

Druženje u toploj i opuštenoj atmosferi, uz razgovore okuljenima su vratili sećanja na zavičaj, ljude i život u Trubaru. 

Aktivnosti i planovi udruženja

Predsednik udruženja stanovnika i potomaka Trubara Stevo Rokvić upoznao je prisutne sa aktuelnim dešavanjima u selu Trubar, kao i sa radom udruženja. Posebno je najavljeno obeležavanje Svetog Ilije Trubaraskog, koje će se održati 9. maja u crkvi u Drvaru.

Razgovaralo se i o jačanju veza među ljudima poreklom iz Trubara, kao i o inicijativi za osnivanje zvaničnog zavičajnog udruženja. U narednih desetak dana planira se održavanje osnivačke sednice.

Svi zainteresovani za uključivanje u rad udruženja pozivaju se da se jave organizatorima putem privatne poruke.

Takođe je istaknuto da je dobijena podrška direktora Fonda za izbegla i raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu AP Vojvodine, uz najavu konkretne pomoći za obnovu putne infrastrukture.

Trubar – selo koje živi uprkos svemu

Stanovnici sela Trubar i okolnih zaselaka već godinama žive u izuzetno teškim uslovima, nakon ratova 90-tih, kada je posle zločinačke akcije „Oluja“ kompletno stanovništvo iz ovih krajeva proteranio, a tek malobrojni se vratili. 

Nedostatak osnovne infrastrukture, ograničen pristup uslugama i dugogodišnja zapostavljenost ostavili su dubok trag na svakodnevni život preostalih meštana.

Povratnička zajednica, koja je vremenom postala malobrojna i pretežno sastavljena od starijeg stanovništva, suočava se i sa osećajem nesigurnosti usled više incidenata u širem pograničnom području čiji su vinovnici migranti sa Bliskog istoka. 

Pojedini izveštaji navode slučajeve provala u domaćinstva porodica Rodić, Babić, Zeljković i Rokvić, kao i materijalnu štetu u više objekata.

Ovi događaji su dodatno uznemirili meštane, koji su već navikli na težak život u izolovanom i infrastrukturno zapuštenom kraju. Za deo porodica to je značilo i donošenje teških odluka o odlasku kod srodnika u Drvar, Republiku Srpsku ili Srbiju.

Ipak, uprkos svim izazovima, među potomcima i preostalim stanovnicima Trubara postoji snažna volja da se sačuva veza sa zavičajem, obnovi zajedništvo i ne dozvoli da se priča o selu ugasi.

Okupljanje u Bačkoj Palanci pokazalo je da Trubar nije samo mesto na karti, već živo sećanje i zajedništvo ljudi koji ga nose u sebi. Poruka susreta je jasna – uprkos udaljenosti i teškoćama, veze se ne prekidaju.

Do novog susreta i uz pristustvo i predstavnika porodica Popović, Zorić, Pilipović. Knežević i drugih...