(ФОТО) ТРУБАРАНИ СЕ ОКУПИЛИ У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ Далеко од кућног прага, али завичај не заборављају

Међу присутнима су били потомци породица Родић, Бабић, Болтић, Зељковић, Роквић, као и бројни пријатељи завичаја. Многи су у Србију дошли након Другог светског рата, многи изгнани након ратова 90-тих, а међу окупљенима нашла се и неколицина оних који су само овом поводом дошли управо из Трубара и оближњег Дрвара.

Дружење у топлој и опуштеној атмосфери, уз разговоре окуљенима су вратили сећања на завичај, људе и живот у Трубару. 

Активности и планови удружења

Председник удружења становника и потомака Трубара Стево Роквић упознао је присутне са актуелним дешавањима у селу Трубар, као и са радом удружења. Посебно је најављено обележавање Светог Илије Трубараског, које ће се одржати 9. маја у цркви у Дрвару.

Разговарало се и о јачању веза међу људима пореклом из Трубара, као и о иницијативи за оснивање званичног завичајног удружења. У наредних десетак дана планира се одржавање оснивачке седнице.

Сви заинтересовани за укључивање у рад удружења позивају се да се јаве организаторима путем приватне поруке.

Такође је истакнуто да је добијена подршка директора Фонда за избегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону АП Војводине, уз најаву конкретне помоћи за обнову путне инфраструктуре.

Трубар – село које живи упркос свему

Становници села Трубар и околних заселака већ годинама живе у изузетно тешким условима, након ратова 90-тих, када је после злочиначке акције „Олуја“ комплетно становништво из ових крајева протеранио, а тек малобројни се вратили. 

Недостатак основне инфраструктуре, ограничен приступ услугама и дугогодишња запостављеност оставили су дубок траг на свакодневни живот преосталих мештана.

Повратничка заједница, која је временом постала малобројна и претежно састављена од старијег становништва, суочава се и са осећајем несигурности услед више инцидената у ширем пограничном подручју чији су виновници мигранти са Блиског истока. 

Поједини извештаји наводе случајеве провала у домаћинства породица Родић, Бабић, Зељковић и Роквић, као и материјалну штету у више објеката.

Ови догађаји су додатно узнемирили мештане, који су већ навикли на тежак живот у изолованом и инфраструктурно запуштеном крају. За део породица то је значило и доношење тешких одлука о одласку код сродника у Дрвар, Републику Српску или Србију.

Ипак, упркос свим изазовима, међу потомцима и преосталим становницима Трубара постоји снажна воља да се сачува веза са завичајем, обнови заједништво и не дозволи да се прича о селу угаси.

Окупљање у Бачкој Паланци показало је да Трубар није само место на карти, већ живо сећање и заједништво људи који га носе у себи. Порука сусрета је јасна – упркос удаљености и тешкоћама, везе се не прекидају.

До новог сусрета и уз пристуство и представника породица Поповић, Зорић, Пилиповић. Кнежевић и других...