ŠTA MISLITE KAKO SE U MANASTIRIMA PERE VEŠ Monahinje umesto agresivne hemije koriste sastojak od 50 dinara
Pranje veša bez agresivne hemije, uz dugotrajan prijatan miris, sasvim je moguće.
Monahinje već decenijama primenjuju jednostavan i prirodan način koji čuva tkaninu i svežinu, a pritom je važan i za očuvanje zdravlja.
Umesto skupih i veštački mirisnih omekšivača, rešenje se nalazi u sastojcima koje već imamo u kuhinji.
Miris budi uspomene na detinjstvo. U brojnim manastirima širom Balkana odeća se i danas neguje na način kako su to činile naše bake, bez sintetičkih mirisa i plastike.
Kada se veš osuši na svežem vazduhu, ne bude samo potpuno čist, već dobije i prijatan miris koji podseća na neka davna, toplija vremena.
Osnova ovog pristupa je oslanjanje na prirodne sastojke i jednostavne kombinacije koje ne iritiraju kožu, a prostoru vraćaju osećaj autentične svežine.
Umesto klasičnih omekšivača, u manastirima se za završno ispiranje koristi mešavina alkoholnog sirćeta i etarskih ulja, najčešće lavande, čempresa ili limuna.
Priprema je vrlo jednostavna. U pregradu za omekšivač sipa se oko 100 mililitara alkoholnog sirćeta i doda desetak kapi etarskog ulja po izboru.
Sirće pomaže da tkanina omekša, uklanja ostatke deterdženta i naslage kamenca iz vode, dok etarska ulja daju blag i prirodan miris. Lavanda je posebno cenjena zbog svog umirujućeg dejstva, dok limun donosi osećaj svežine.
