ШТА МИСЛИТЕ КАКО СЕ У МАНАСТИРИМА ПЕРЕ ВЕШ Монахиње уместо агресивне хемије користе састојак од 50 динара
Прање веша без агресивне хемије, уз дуготрајан пријатан мирис, сасвим је могуће.
Монахиње већ деценијама примењују једноставан и природан начин који чува тканину и свежину, а притом је важан и за очување здравља.
Уместо скупих и вештачки мирисних омекшивача, решење се налази у састојцима које већ имамо у кухињи.
Мирис буди успомене на детињство. У бројним манастирима широм Балкана одећа се и данас негује на начин како су то чиниле наше баке, без синтетичких мириса и пластике.
Када се веш осуши на свежем ваздуху, не буде само потпуно чист, већ добије и пријатан мирис који подсећа на нека давна, топлија времена.
Основа овог приступа је ослањање на природне састојке и једноставне комбинације које не иритирају кожу, а простору враћају осећај аутентичне свежине.
Уместо класичних омекшивача, у манастирима се за завршно испирање користи мешавина алкохолног сирћета и етарских уља, најчешће лаванде, чемпреса или лимуна.
Припрема је врло једноставна. У преграду за омекшивач сипа се око 100 милилитара алкохолног сирћета и дода десетак капи етарског уља по избору.
Сирће помаже да тканина омекша, уклања остатке детерџента и наслаге каменца из воде, док етарска уља дају благ и природан мирис. Лаванда је посебно цењена због свог умирујућег дејства, док лимун доноси осећај свежине.