KOLIKO JE U SRBIJI ZAVISNIKA OD IGARA NA SREĆU I ZAŠTO SU NAJČEĆE MUŠKARCI Rizici rastu van sistema NELEGALNA KRIPTO-KAZINA NAJVEĆA PRETNJA
Podaci nadležnih zdravstvenih ustanova koje se bave lečenjem bolesti zavisnosti pokazuju da se u Srbiji od zavisnosti od igara na sreću leči oko 1.150 osoba.
Od tog broja, najveći deo čine muškarci – čak 80 odsto svih koji se javljaju na lečenje.
Posmatrano u odnosu na punoletnu populaciju, to predstavlja svega 0,02 odsto stanovništva, što Srbiju svrstava daleko ispod evropskog proseka od 1,5 odsto. Ovi podaci istovremeno dovode u pitanje procene o desetinama ili čak stotinama hiljada zavisnika, koje se, kako se navodi, često plasiraju u javnost od strane nekredibilnih izvora u potrazi za pažnjom i klikovima.
Usled razvoja interneta i ekspanzije društvenih mreža u poslednje dve godine, povećan je i broj građana koji se obraćaju institucijama zbog problema sa prekomernim klađenjem. Prema procenama zdravstvenog sistema, oko 240 građana godišnje zatraži pomoć u specijalizovanim ustanovama.
Ovi pokazatelji ukazuju da je javnost često izložena senzacionalizmu u pojedinim medijima, dok realni podaci govore o relativno niskoj stopi zavisnosti u poređenju sa tržištima Evropske unije. Reč je o brojkama koje zahtevaju odgovoran pristup, ali su čak 300 puta niže od onih koje se ponekad iznose u javnosti.
Maloletnici retko u kontaktu sa legalnim igrama
Kada je reč o maloletnicima, poslednje istraživanje sprovedeno je na reprezentativnom uzorku od 1.100 ispitanika. Rezultati pokazuju da je 0,6 odsto maloletnih osoba imalo kontakt sa igrama na sreću.
Podaci su prikupljeni kroz strukturisane intervjue sa decom i roditeljima, uz potpunu zaštitu identiteta ispitanika i u skladu sa etičkim standardima. Ovi rezultati ukazuju da se maloletnici retko susreću sa regulisanim oblicima igara na sreću, kao i da legalni priređivači dosledno primenjuju zakonske zabrane i kontrole.
Rizik dolazi iz sive zone
Zabrinutost, međutim, ne leži u licenciranim kompanijama, već u sve prisutnijim nelegalnim kripto-kazinima i neregulisanim onlajn kladionicama. Za razliku od legalnih priređivača, koji su u obavezi da sprovode identifikaciju korisnika, ove platforme funkcionišu bez kontrole i nadzora državnih organa, često koristeći obmanjujuće modele za privlačenje igrača.
Prema ocenama stručnjaka, upravo ovakvi sajtovi predstavljaju ključne izvore rizičnih oblika ponašanja, posebno među mlađom populacijom. Zbog toga se sve češće ističe potreba za pojačanom institucionalnom kontrolom, usmerenom na gašenje nelegalnih platformi i suzbijanje sivog onlajn tržišta igara na sreću.
Novi zakon pojačao kontrolu
Izmenama Zakona o igrama na sreću, koje su stupile na snagu prošle godine, uveden je obavezan sistem registracije i verifikacije identiteta igrača kod licenciranih priređivača u Srbiji. Ovim je maloletnicima onemogućeno učešće u igrama na sreću.
Pored toga, priređivači su dužni da primenjuju i niz zaštitnih mehanizama, poput sistema samoisključenja, kao i da jasno informišu igrače o načinima prepoznavanja ranih znakova rizika.
Stručnjaci su saglasni da precizno sagledavanje problema omogućava efikasnije mere prevencije i usmerava pažnju na stvarne izvore rizika, umesto na pojednostavljene i često netačne narative.
