КОЛИКО ЈЕ У СРБИЈИ ЗАВИСНИКА ОД ИГАРА НА СРЕЋУ И ЗАШТО СУ НАЈЧЕЋЕ МУШКАРЦИ Ризици расту ван система НЕЛЕГАЛНА КРИПТО-КАЗИНА НАЈВЕЋА ПРЕТЊА

Од тог броја, највећи део чине мушкарци – чак 80 одсто свих који се јављају на лечење.

Посматрано у односу на пунолетну популацију, то представља свега 0,02 одсто становништва, што Србију сврстава далеко испод европског просека од 1,5 одсто. Ови подаци истовремено доводе у питање процене о десетинама или чак стотинама хиљада зависника, које се, како се наводи, често пласирају у јавност од стране некредибилних извора у потрази за пажњом и кликовима.

Услед развоја интернета и експанзије друштвених мрежа у последње две године, повећан је и број грађана који се обраћају институцијама због проблема са прекомерним клађењем. Према проценама здравственог система, око 240 грађана годишње затражи помоћ у специјализованим установама.

Ови показатељи указују да је јавност често изложена сензационализму у појединим медијима, док реални подаци говоре о релативно ниској стопи зависности у поређењу са тржиштима Европске уније. Реч је о бројкама које захтевају одговоран приступ, али су чак 300 пута ниже од оних које се понекад износе у јавности.

Малолетници ретко у контакту са легалним играма

Када је реч о малолетницима, последње истраживање спроведено је на репрезентативном узорку од 1.100 испитаника. Резултати показују да је 0,6 одсто малолетних особа имало контакт са играма на срећу.

Подаци су прикупљени кроз структурисане интервјуе са децом и родитељима, уз потпуну заштиту идентитета испитаника и у складу са етичким стандардима. Ови резултати указују да се малолетници ретко сусрећу са регулисаним облицима игара на срећу, као и да легални приређивачи доследно примењују законске забране и контроле.

Ризик долази из сиве зоне

Забринутост, међутим, не лежи у лиценцираним компанијама, већ у све присутнијим нелегалним крипто-казинима и нерегулисаним онлајн кладионицама. За разлику од легалних приређивача, који су у обавези да спроводе идентификацију корисника, ове платформе функционишу без контроле и надзора државних органа, често користећи обмањујуће моделе за привлачење играча.

Према оценама стручњака, управо овакви сајтови представљају кључне изворе ризичних облика понашања, посебно међу млађом популацијом. Због тога се све чешће истиче потреба за појачаном институционалном контролом, усмереном на гашење нелегалних платформи и сузбијање сивог онлајн тржишта игара на срећу.

Нови закон појачао контролу

Изменама Закона о играма на срећу, које су ступиле на снагу прошле године, уведен је обавезан систем регистрације и верификације идентитета играча код лиценцираних приређивача у Србији. Овим је малолетницима онемогућено учешће у играма на срећу.

Поред тога, приређивачи су дужни да примењују и низ заштитних механизама, попут система самоискључења, као и да јасно информишу играче о начинима препознавања раних знакова ризика.

Стручњаци су сагласни да прецизно сагледавање проблема омогућава ефикасније мере превенције и усмерава пажњу на стварне изворе ризика, уместо на поједностављене и често нетачне наративе.