Ova izreka se često koristi, a malo ko zna šta znači EVO ŠTA SU "ROTKVE TI STRUGANE" I ZAŠTO LEČE
Izraz koji mnogi koriste u svakodnevnom govoru krije zanimljivo poreklo, ali i priču o jednoj od najzdravijih namirnica koju je narod vekovima koristio kao lek.
Rotkva (lat. Raphanus) je jednogodišnja ili višegodišnja biljka iz porodice kupusa (Brassicaceae) što znači da je rođaka kupusa, karfiola i brokolija i veoma zdrava hrana. Uz minimum kalorija (16 kcal na 100 grama), donosi obilje vitamina i minerala, dobre masti i proteine. Sadrži vitamine A, B i C, gvožđe, kalijum, kalcijum, fosfor i natrijum.
Prirodno raste u područjima suptropske Azije i na Mediteranu, ali je domestifikacijom i gajenjem stigla do najdaljih predela i postala omiljeno povrće širom sveta. Po drugim izvorima, domovina rotkve su drevni Egipat i Kina, čak su pronađeni hijeroglifi o gajenju ove kulture. Plod je krtola koja se koristi u ishrani od davnih vremena. Jeli su je antički Rimljani i Grci, a istraživanja pokazuju da su je u ishrani koristili i davni Vikinzi i Sloveni.
Sprečava formiranje kamena u žuči
Mašta odgajivača nije imala granica, tako da su odgajene ljute i manje ljute rotkvice, sa belom, crnom, ljubičastom ili crvenom korom, izdužene i okrugle, rane, srednje i kasne, a sve su blagotvorne za zdravlje. Naučno gledano, postoje dve vrste: domaća rotkva (Raphanus sativus) i divlja pretkinja svih ostalih (Raphanus raphanistrum).
Poljoprivrednici su verovali, a nauka potvrdila, da rotkva ublažava posledice infekcija i smanjuje mogućnost za formiranje kamena u žuči. Preporučuje se kod upale pluća, kašlja i ostalih tegoba disajnih puteva. Deluje kao aperitiv podstičući lučenje želudačnog soka. Pomaže protiv štetnih masti. Rotkva voli bogato zemljište, okopavanje i zalivanje. Veruje se da će biti manje ljuta ako se češće zaliva. Poljoprivrednici su je veoma cenili i zbog osobine da može da izdrži veliku hladnoću napolju, u zemlji. Kad ledeni dani prođu, vadi se i koristi i u periodima godine kad nema velikog izbora svežeg povrća.
Obavezno uz meso
Po pravilu se koristi sirova, kao salata, ali moguće je da stigne i u turšiju. Iako podstiče varenje, sama rotkva se teško vari pa se preporučuje da se najpre usitni i dobro sažvaće. Oljuštena ne treba da stoji, jer gubi ukus, miris i lekovita svojstva. Sok većih rotkvi takođe je korišćen kao lekovito sredstvo za oporavak posle bolesti. Navodno ublažava i neke simptome problema s prostatom. Jedini običaj koji poljoprivrednici povezuju s rotkvom je onaj da se ovo povrće rado jede i da je često prisutno na trpezi, osobito za praznike, uz jela od mesa i naročito roštilj.
Koliko je rotkva omiljena i cenjena, pokazuje podatak da je ušla i u narodne umotvorine.
„So liže, vo nije, rep ima, miš nije“, kaže poznata zagonetka.
Nekad je običaj nalagao da se rotkve sole, i poljoprivrednici i svi ostali su ih tako jeli; danas stručnjaci upozoravaju da je njihov prirodan ukus sasvim dovoljan i bez soli. Izraz „rotkve ti strugane“ u značenju „nema od toga ništa“ ili „nije tako kako kažeš“ navodi Branislav Nušić u svojoj „Autobiografiji“, uz napomenu da su „rotkve strugane“ pominjali još antički rimski govornici kad su se međusobno častili u svojim znamenim govorima, a takođe i političari u ondašnjoj Srbiji.
