Ова изрека се често користи, а мало ко зна шта значи ЕВО ШТА СУ "РОТКВЕ ТИ СТРУГАНЕ" И ЗАШТО ЛЕЧЕ
Израз који многи користе у свакодневном говору крије занимљиво порекло, али и причу о једној од најздравијих намирница коју је народ вековима користио као лек.
Ротква (лат. Raphanus) је једногодишња или вишегодишња биљка из породице купуса (Brassicaceae) што значи да је рођака купуса, карфиола и броколија и веома здрава храна. Уз минимум калорија (16 kcal на 100 грама), доноси обиље витамина и минерала, добре масти и протеине. Садржи витамине А, Б и Ц, гвожђе, калијум, калцијум, фосфор и натријум.
Природно расте у подручјима суптропске Азије и на Медитерану, али је доместификацијом и гајењем стигла до најдаљих предела и постала омиљено поврће широм света. По другим изворима, домовина роткве су древни Египат и Кина, чак су пронађени хијероглифи о гајењу ове културе. Плод је кртола која се користи у исхрани од давних времена. Јели су је антички Римљани и Грци, а истраживања показују да су је у исхрани користили и давни Викинзи и Словени.
Спречава формирање камена у жучи
Машта одгајивача није имала граница, тако да су одгајене љуте и мање љуте ротквице, са белом, црном, љубичастом или црвеном кором, издужене и округле, ране, средње и касне, а све су благотворне за здравље. Научно гледано, постоје две врсте: домаћа ротква (Raphanus sativus) и дивља преткиња свих осталих (Raphanus raphanistrum).
Пољопривредници су веровали, а наука потврдила, да ротква ублажава последице инфекција и смањује могућност за формирање камена у жучи. Препоручује се код упале плућа, кашља и осталих тегоба дисајних путева. Делује као аперитив подстичући лучење желудачног сока. Помаже против штетних масти. Ротква воли богато земљиште, окопавање и заливање. Верује се да ће бити мање љута ако се чешће залива. Пољопривредници су је веома ценили и због особине да може да издржи велику хладноћу напољу, у земљи. Кад ледени дани прођу, вади се и користи и у периодима године кад нема великог избора свежег поврћа.
Обавезно уз месо
По правилу се користи сирова, као салата, али могуће је да стигне и у туршију. Иако подстиче варење, сама ротква се тешко вари па се препоручује да се најпре уситни и добро сажваће. Ољуштена не треба да стоји, јер губи укус, мирис и лековита својства. Сок већих роткви такође је коришћен као лековито средство за опоравак после болести. Наводно ублажава и неке симптоме проблема с простатом. Једини обичај који пољопривредници повезују с ротквом је онај да се ово поврће радо једе и да је често присутно на трпези, особито за празнике, уз јела од меса и нарочито роштиљ.
Колико је ротква омиљена и цењена, показује податак да је ушла и у народне умотворине.
„Со лиже, во није, реп има, миш није“, каже позната загонетка.
Некад је обичај налагао да се роткве соле, и пољопривредници и сви остали су их тако јели; данас стручњаци упозоравају да је њихов природан укус сасвим довољан и без соли. Израз „роткве ти стругане“ у значењу „нема од тога ништа“ или „није тако како кажеш“ наводи Бранислав Нушић у својој „Аутобиографији“, уз напомену да су „роткве стругане“ помињали још антички римски говорници кад су се међусобно частили у својим знаменим говорима, а такође и политичари у ондашњој Србији.
