Ове црвене паприке су најбоље за ајвар: Ево како да изаберете и препознате праву сорту на пијаци
Пажљив одабир органски гајених, меснатих паприка и примена старинских кулинарских савета пресудни су за припрему савршеног домаћег ајвара.
Прављење зимнице представља незаобилазан део домаће традиције, а припремала се она уз смех, дружење или у ужем кругу породице,ајвар увек заузима централно место на трпези. Док са првим јесењим данима почиње сезона печења и млевења плодова, кључно питање сваке домаћице јесте како препознати и одабрати идеалне састојке за савршен укус.
Иако се домаћи намаз може спремити од било које врсте црвених паприка, врхунски квалитет, текстура и препознатљива арома захтевају пажљив одабир плодова. Искусне кулинарке и традиционални рецепти увек предност дају органски гајеним, старим балканским сортама.
Зашто је Куртовска капија краљица сваке зимнице?
Убедљиво најцењенија и најчешће коришћена сорта за припрему ајвара јесте чувена Куртовска капија. Ова паприка се препознаје по издуженој структури са два до три пљосната угла и изразито тамноцрвеној боји када је потпуно зрела. Плодови обично достижу тежину од око 70 грама и дужину до 15 центиметара, а одликује их компактно и суво месо са веома ниским процентом течности.Управо та чврстина и мала количина воде пружају велику предност приликом обраде. Поред богатог, слатког укуса и наглашене ароме, Куртовска капија има изузетно танку покожицу, због чега се након печења љушти без икакве муке.
Како одабрати најбоље паприке?
Да би ајвар имао савршену густоћу и да се течност не би одвајала током пржења, приликом набавке на пијаци ваља се придржавати проверених савета наших бака:
Плодови морају бити потпуно зрели, чврсти и без оштећења.
Меснати и суви плодови су кључ успеха. Квалитетна паприка не пушта воду нити шишти током печења на шпорету или роштиљу, већ задржава све своје природне сокове и пуну арому.
Увек бирајте пљоснатије облике. Такве паприке се равномерно пеку са обе стране и знатно се лакше љуште.
Уколико сте у могућности, предност дајте старим, природно гајеним сортама. Иако су плодови аутохтоних сорти нешто ситнији, они нуде знатно интензивнији укус и чврстину који су незаменљиви за праву домаћу зимницу.