(VIDEO) SAMO 20 ĐAKA DOLAZI NA NAJZANIMLJIVIJI SMER U NOVOSADSKOJ GIMNAZIJI "LAZA KOSTIĆ" Snimaju film, prave kostime, rade kao PRAVI PROFESIONALCI! Profesorke otkrile kako izgledaju časovi
Gimnazija „Laza Kostić“ svoja vrata učenicima otvorila je 2000. godine, a tokom prve dve decenije postojanja bila je prepoznatljiva po opštem smeru. Međutim, duh vremena i potreba za novim oblicima izražavanja doveli su do značajne promene- školske 2020/2021. godine uveden je audio-vizuelni smer, istovremeno kada i u školama u Beogradu i Kragujevcu.
Ovaj smer upisuje 20 učenika, koji svoje mesto moraju da izbore na posebnom prijemnom ispitu u maju. Za one koji prođu, otvara se svet u kome se učenje ne svodi na teoriju, već postaje živ proces stvaranja, istraživanja i ličnog izražavanja. Kroz nastavni program, učenici dobijaju prostor da razvijaju kreativnost i stiču znanja iz oblasti pozorišta, medija, filma, video-igara i digitalne kulture.
Ankica Micašević, nastavnica audio-vizuelnih umetnosti, naglašava da se đaci kroz četiri godine upoznaju sa svim multimedijalnim oblastima.
-Bave se upoznavanjem filma, video- igara, televizije, interneta i procesom razvoja svih tih umetnosti. Mi se dotaknemo i onoga što je van scene- maske, šminke, kostima, scenografije, scenarija i dramskog teksta. Sada radimo na razvoju scenarija, odnosno kako se on piše, adaptira. Oni uživaju dok to rade. Mnogo uče i vidi se primena stvari koje nauče. Kada idu u bioskop ili pozorište povezuju naučene stvari sa časa. Često znaju da mi kažu da više nikada neće pogledati film „normalno“, da gledaju kakav je kadar, kakve su boje- priča kroz osmeh naša sagovornica.
Kako ističe, interesovanja učenika najčešće se usmeravaju ka filmu i video-igrama, a svake godine kruna njihovog rada postaje zajednički projekat- film. Taj proces za njih nije samo školski zadatak, već prilika da osete pravu dinamiku jedne produkcije, od prvobitne ideje do finalne scene.
-Postoje srednjoškolski festivali filma, na koje se prijavljuju, Novosadski filmski festival. Na njemu su osvajali najviše nagrada za kameru, glumu, montažu. Ceo razred pravi film, a svako ima svoju ulogu- neko glumi, neko snima, a sami i pišu scenario.
Tematika kojom se bave nije površna – naprotiv, učenici se hrabro hvataju u koštac sa savremenim problemima poput vršnjačkog nasilja i društvenog neprihvatanja, pokazujući zrelost i sposobnost da kroz umetnost progovore o stvarnosti koja ih okružuje.
-Oni se tu uče i disciplini, organizaciji, ozbiljnosti, ne samo snimanju. Produkciji pristupaju vrlo ozbiljno- nema kašnjenja na set, testiraju lokacije. Imamo i deo devojaka koje rade kostime, šminku i za svakoga se nađe po nešto. Sve shvataju kao timski rad i vrlo disciplinovano.
Kroz takav rad, talenat se jasno prepoznaje već u školskim klupama. Neki od učenika već nastavljaju svoj put ka profesionalnim vodama, što potvrđuje i primer maturanta koji je nastavio školovanje na Akademiji, na smeru za video-igre.
-Pokušavam da sa njima kroz mini vežbe pokažu svoje afinitete. Radili smo slepstik komediju. Obožavaju Čarli Čaplina i nemi film. Tačno se vidi kada donesu svoj gotov film kome više leži montaža, snimanje, pisanje. Uvek im dajem svoju punu podršku- navela je Micašević.
Osim konkretnih znanja, učenici stiču i nešto što se ne može lako izmeriti – samopouzdanje, sigurnost u izražavanju i hrabrost da slede svoje ideje. Upravo to im daje čvrstu osnovu za dalje obrazovanje i buduću karijeru.
-Po mom mišljenju, ovaj smer je bio potreban deci, pogotovo što je interesovanje za Departman audio vizuelnih umetnosti na Akademiji u Novom Sadu iz godine u godinu sve veće. Kinematografija u Srbiji se dosta probudila, sada ima mnogo produkcijskih kuća i više se snima danas. U Srbiji sada postoji prilika za decu da se afirmišu i naprave karijeru od toga. Takođe, deca vide da je to lepo zanimanje i da ne moraju da odu iz zemlje.
Da ovaj smer nije samo obrazovni, već i duboko lični i razvojni proces, potvrđuje i Marija Paunac, nastavnica srpskog jezika i književnosti i scenske umetnosti. Njen pristup od samog početka učenicima šalje jasnu poruku – ovde je drugačije, ovde je sloboda izražavanja pravilo.
Prvo što učenici čuju od nje jeste da časovi scenske umetnosti nisu obični, da nisu potrebne klupe i stolice, nego da je sve što je neobično u učionici prihvaćeno.
-Očekujem od njih da budu otvoreni, želim da čujem njihovo mišljenje i da ću to najviše ceniti, govorim im i da ćemo raditi na mašti i kroz igru. Prvo polugodište i najčešće jeste igra, kako bi se opustili, a oni ni ne znaju da tada uče. To je najlepše na tom smeru, da se kroz igru koja se prilagođava godinama uče. Polako im uvodim i književnost gde obrađujemo književna dela kroz scenske umetnosti. Završila sam smer Drama u obrazovanju, na Akademiji u Novom Sadu- istakla je.
Takav pristup nastavi stvara posebnu atmosferu, u kojoj učenici ne samo da uče, već aktivno učestvuju u kreiranju sopstvenog obrazovanja, donoseći ideje i oblikujući nastavu zajedno sa profesorom.
Paunac insistira i na osnaživanju grupe kroz vežbe, a da često čuje pitanje „Šta danas radimo zanimljivo?“
-Čak i oni meni daju ideje. Vidi se koliko napreduju, koji im se svetovi otvaraju. To više nije moj posao nego naše zajedničko stvaranje. Čovekova svrha je da to nešto stvara, a ovaj smer upravo to daje. Onoliko koliko dam, toliko ću i dobiti. Priprema za čas mi je mnogo teža, nego sama realizacija- navodi nastavnica.
Kao razredni starešina, Paunac ima priliku da vidi i drugu stranu priče – onu koja stiže iz porodičnog doma. Upravo tu se najjasnije ogleda vrednost ovog smera.
Ono što ističe kao iznenađujuće lepo i retko, jeste da roditelji govore da deca jedva čekaju da dođu u školu.
-Dolaze kući puni utisaka, govoreći da im nije opterećenje, odnosno ja imam sreće i poklon od Boga što imam ovo odeljenje i starešinstvo. Sada smo radili „Anu Karenjinu“ i celo odeljenje je pročitalo obe knjige. To se nikad nije desilo! Neki su čak gledali filmove i upoređivali američku i rusku produkciju. Kada se radi, oni na sve zaborave, poštuju jedni druge, što govori da oni postaju mali profesionalci, zreli profesionalci- zaključila je Paunac.
U vremenu kada se često govori o izazovima obrazovanja, priča o audio-vizuelnom smeru u Gimnaziji „Laza Kostić“ pokazuje da škola može biti mesto radosti, kreativnosti i istinskog razvoja – prostor u kome se ne uči samo gradivo, već i život.