REZON: Spomenik ne može da bude politički pamflet

Piše: Milorad Bojović

Očekivano, protivnici vlasti iz svih oruđa i oružja napali su predlog idejnog rešenja za spomenik stradalima u nesreći na Železničkoj stanici 1. novembra 2024. godine. Nisu rekli ništa novo. Izneli su iste fraze o korupciji i krvavim rukama. I vrlo malo obrazloženih estetskih prigovora. Spomenik ne može da bude politički pamflet. Liflet. Letak. Parola. Sve izvan estetike je čista politika. 

Svaku ljudsku aktivnost, a naročito politiku, treba sagledavati i tumačiti trezveno i objektivno. Predlog da se na spomenik postavi ploča da je stradale ubila korucija nije zasnovan na pijetetu prema žrtvama. On je u svojoj suštini politička ideja nastala na uverenju da se na taj način može politički profitirati. Svi koji to traže znaju da je pad nadstrešnice nesrećan slučaj. Ali znaju da je politički podesno da se stvari predstave drugačije. Da se smrt 16 ljudi prikaže kao posledica svesne namere. To je, prema mišljenju opozicije, studenata i svih drugih, najjači program koji mogu da smisle protiv Vučića. Ekonomija, plate, penzije, bolji putevi, škole, bolnice, to je njegova specijalnost. Teško im je zamisliti da tu mogu da ga nadmaše. Zato se drže tragedije kao tačke svog ujedinjenja i platforme za širenje tenzija i podela između sebe i svih za koje misle da su na strani vlasti.

Biti uskogrudi pripadnik neke grupe, koja mrzi neku drugu grupu, nije nimali liberelno. Nimalo kosmopolitski. Želja da se sudi, nije ljudska. To je želja da se čovek izdigne do nivoa boga. A bog koji samo kažnjava nije bog pravednosti, nego bog mržnje. Ne pišem ovaj tekst postfestum, zato što su sada protesti slabiji. U „Politici” sam 21. juna 2025. objavio tekst pod naslovom „Zašto moramo da se pomirimo”. https://www.politika.rs/scc/clanak/682975/pogledi/zasto-moramo-da-se-po….  Tamo sam naveo da greše svi koji smatraju da zbog velike patnje izazvane tragedijom na Železničkoj stanici treba zaustaviti vreme i dalji život. Snaga je u uzdizanju, ne u daljem potonuću. Ponoviću. Novi Sad je patio mnogo puta. I mnogo puta bio u mnogo težim okolnostima. I svaki put su naši preci smogli snagu da se uzdignu iznad imperativa političke sebičnosti i udruže se u dobronamernosti zajedništva. Isto tako, 10 dana nakon tragedije napisao sam tekst optužnicu protiv svih koji su pripremali, izvodili i kontrolisali radove, a koji su se nakon nesreće kukavički sakrili iza političara. https://www.dnevnik.rs/vesti/politika/ rezon-optuznica-ime-zdravog-razuma-2024-11-10 

Da li treba kazniti sve čija se krivica dokaže u sudskom postupku? Najstrože moguće! I presude napisati tako da ne mogu da se pobijaju, da sve žalbe i svi vanredni pravni lekovi mogu da se odbiju kao neosnovani! Da li svi treba da budemo sud? Ni slučajno! Odavno je civilizacija proterala sud horde, i uspostavila sud kvalifikovanih stručnjaka, kojima legitimitet daje cela zajednica. U Srbiji su sudije mali bogovi. Njih niko ne može da kontroliše. Naročito od ustavnih promena 2022.

Svi znaju da je pad nadstrešnice nesrećan slučaj. Ali znaju da je politički podesno da se stvari predstave drugačije. Da se smrt 16 ljudi prikaže kao posledica svesne namere. To je, prema mišljenju opozicije, studenata i svih drugih, najjači program koji mogu da smisle protiv Vučića!

Što se samog spomenika tiče Hegel ističe da umetnost daje postojanje svom sadržaju. Nezavisnu i samoodrživu stabilnost. U svakom izrazu, svakoj modifikaciji, ona ukazuje samo na jednu stvar na ideju i vitalni princip celine. Umetnički proizvod je totalitet artikulisan u sebi, a u svim individualnim aspektima, koji postoje kao izolovani subjektiviteti, ostaje samoodrživa celina. Na taj način individualni doživljaji postaju nova kolektivna stvarnost koja prerasta u nov totalitet, isti za sve. Predloženo rešenje sadrži oba neohodna aspekta, nezavisni mir i obraćanje posmatraču, koji se spajaju u odmerenoj ravnoteži.

Lišavajući spomenik njegove umetničke suštine - komemoratvnosti, njegovi protivnici u prvi plan pokušavaju da istaknu ideološke razlike i sve prenesu na polje politike. Na taj način žele da zamagle stvarnu suštinu ideje o postavljanju spomenika. Obesmisle je i dovedu do apsurda kako se više ne bi mogli prepoznati stvarna tema i suštinska namera. Isticanjem političkih prigovora sprečavaju mogućnost da se spomeničko rešenje, hegelovski rečeno, potvrdi u svojoj objektivnoj, nezavisnoj i samostalnoj prisutnosti. Je li predloženo rešenje u svom beskonačnom aspektu i svojoj konačnoj posebnosti nesumnjivo izuzetno? Čim ostavlja prostor dilemi, njegovo slobodno samopostojanje nije apsolutno. Niti je moguće. Ne mogu svi misliti isto. Svi koji su smatrali da imaju boljih ideja trebalo je da učestvuju na konkursu. Ignorisanje ne doprinosi pijetetu i zasnovano je na političkoj kalkulaciji. 

Zašto sužavate svoja srca? Zašto smanjujete njihovu zapreminu za dobro? Srce zokruženo oklopom isključivosti i netrpeljivosti nije sposobno ni za šta osim za mržnju. Nenastanjivo je za osećaje dobrote i razboritosti. Bes, mržnja i vlastohleplje su opasne zveri. Što bi rekao Dante - njihova volja je tako proždrljiva da nikada ne može da se zasiti. I ne može se pobediti još većom mržnjom. To joj je hrana! 

Autor je stručnjak za odnose s javnošću