РЕЗОН: Споменик не може да буде политички памфлет

Пише: Милорад Бојовић

Очекивано, противници власти из свих оруђа и оружја напали су предлог идејног решења за споменик страдалима у несрећи на Железничкој станици 1. новембра 2024. године. Нису рекли ништа ново. Изнели су исте фразе о корупцији и крвавим рукама. И врло мало образложених естетских приговора. Споменик не може да буде политички памфлет. Лифлет. Летак. Парола. Све изван естетике је чиста политика. 

Сваку људску активност, а нарочито политику, треба сагледавати и тумачити трезвено и објективно. Предлог да се на споменик постави плоча да је страдале убила коруција није заснован на пијетету према жртвама. Он је у својој суштини политичка идеја настала на уверењу да се на тај начин може политички профитирати. Сви који то траже знају да је пад надстрешнице несрећан случај. Али знају да је политички подесно да се ствари представе другачије. Да се смрт 16 људи прикаже као последица свесне намере. То је, према мишљењу опозиције, студената и свих других, најјачи програм који могу да смисле против Вучића. Економија, плате, пензије, бољи путеви, школе, болнице, то је његова специјалност. Тешко им је замислити да ту могу да га надмаше. Зато се држе трагедије као тачке свог уједињења и платформе за ширење тензија и подела између себе и свих за које мисле да су на страни власти.

Бити ускогруди припадник неке групе, која мрзи неку другу групу, није нимали либерелно. Нимало космополитски. Жеља да се суди, није људска. То је жеља да се човек издигне до нивоа бога. А бoг који само кажњава није бог праведности, него бог мржње. Не пишем овај текст постфестум, зато што су сада протести слабији. У „Политици” сам 21. јуна 2025. објавио текст под насловом „Зашто морамо да се помиримо”. https://www.politika.rs/scc/clanak/682975/pogledi/zasto-moramo-da-se-po….  Тамо сам навео да греше сви који сматрају да због велике патње изазване трагедијом на Железничкој станици треба зауставити време и даљи живот. Снага је у уздизању, не у даљем потонућу. Поновићу. Нови Сад је патио много пута. И много пута био у много тежим околностима. И сваки пут су наши преци смогли снагу да се уздигну изнад императива политичке себичности и удруже се у добронамерности заједништва. Исто тако, 10 дана након трагедије написао сам текст оптужницу против свих који су припремали, изводили и контролисали радове, а који су се након несреће кукавички сакрили иза политичара. https://www.dnevnik.rs/vesti/politika/ rezon-optuznica-ime-zdravog-razuma-2024-11-10 

Да ли треба казнити све чија се кривица докаже у судском поступку? Најстроже могуће! И пресуде написати тако да не могу да се побијају, да све жалбе и сви ванредни правни лекови могу да се одбију као неосновани! Да ли сви треба да будемо суд? Ни случајно! Одавно је цивилизација протерала суд хорде, и успоставила суд квалификованих стручњака, којима легитимитет даје цела заједница. У Србији су судије мали богови. Њих нико не може да контролише. Нарочито од уставних промена 2022.

Сви знају да је пад надстрешнице несрећан случај. Али знају да је политички подесно да се ствари представе другачије. Да се смрт 16 људи прикаже као последица свесне намере. То је, према мишљењу опозиције, студената и свих других, најјачи програм који могу да смисле против Вучића!

Што се самог споменика тиче Хегел истиче да уметност даје постојање свом садржају. Независну и самоодрживу стабилност. У сваком изразу, свакој модификацији, она указује само на једну ствар на идеју и витални принцип целине. Уметнички производ је тоталитет артикулисан у себи, а у свим индивидуалним аспектима, који постоје као изоловани субјективитети, остаје самоодржива целина. На тај начин индивидуални доживљаји постају нова колективна стварност која прераста у нов тоталитет, исти за све. Предложено решење садржи оба неоходна аспекта, независни мир и обраћање посматрачу, који се спајају у одмереној равнотежи.

Лишавајући споменик његове уметничке суштине - комеморатвности, његови противници у први план покушавају да истакну идеолошке разлике и све пренесу на поље политике. На тај начин желе да замагле стварну суштину идеје о постављању споменика. Обесмисле је и доведу до апсурда како се више не би могли препознати стварна тема и суштинска намера. Истицањем политичких приговора спречавају могућност да се споменичко решење, хегеловски речено, потврди у својој објективној, независној и самосталној присутности. Је ли предложено решење у свом бесконачном аспекту и својој коначној посебности несумњиво изузетно? Чим оставља простор дилеми, његово слободно самопостојање није апсолутно. Нити је могуће. Не могу сви мислити исто. Сви који су сматрали да имају бољих идеја требало је да учествују на конкурсу. Игнорисање не доприноси пијетету и засновано је на политичкој калкулацији. 

Зашто сужавате своја срца? Зашто смањујете њихову запремину за добро? Срце зокружено оклопом искључивости и нетрпељивости није способно ни за шта осим за мржњу. Ненастањиво је за осећаје доброте и разборитости. Бес, мржња и властохлепље су опасне звери. Што би рекао Данте - њихова воља је тако прождрљива да никада не може да се засити. И не може се победити још већом мржњом. То јој је храна! 

Аутор је стручњак за односе с јавношћу