NAPOKON KRAJ PROPADANJA Dom vojske u Subotici dobio novog vlasnika EVO KOJI SU PLANOVI ZA OVU LEPOTICU U CENTRU GRADA
Posle više od decenije neizvesnosti, zapuštenosti ineostvarenih planova, nekadašnji Dom vojske u samom srcuSubotice dobio je novog vlasnika.
Kompanija “Gorki list“; jedina je dostavila ponudu na javnoj licitaciji održanoj 8. maja u Plavoj saliGradske kuće i tako za 3,17 miliona evra preuzela jedan od najprepoznatljivijih, ali i najzanemarenijihobjekata u centru grada. Komisija koja je vodila postupak konstatovala je da su svi propisani uslovi ispunjeni, uključujući uplatu depozita od deset odsto procenjene vrednosti.
Zgrada na Korzou 3, sa ukupnom bruto površinomod oko 5.443 kvadratna metra, prodata je po početnoj ceni od 372 miliona dinara. Ponudu jepodnela kompanija čiji je vlasnik Vojin Đorđević, a pošto direktor “Gorkog lista“nije bio prisutan, ugovor je umesto njega potpisao Dejan Margetić, direktor kompanije “Voda voda“, koja je osnivač te firme.
Đorđević je odmah po završetku licitacije dao do znanja da ovu kupovinu ne gleda kao uobičajenu poslovnu transakciju. Kako je rekao, osećanje odgovornosti je veće od zadovoljstva zbog same akvizicije, jer se radi o zgradi koja je deo identiteta Subotice i kolektivnog pamćenja mnogih generacija. Najavio je da planira obnovu i fasade i enterijera, u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture, sa ciljem da Dom vojske ponovo postane privlačno mesto u centru grada. Profit, kako je naglasio, nije prioritet, već ideja da se napravi nešto trajno vredno za grad i za Subotičane.
Novi vlasnik je svestan da pred njim stoji obiman posao. Objekat je godinama bio bez ozbiljnog održavanja, što je ostavilo vidljive posledice: oštećen parket, deo instalacija koji više ne funkcioniše, a u pojedinim delovima zgrade uselile su se čak i ptice. Upravo ti visoki troškovi obnove bili su razlog zbog kojeg raniji potencijalni korisnici nisu bili zainteresovani da preuzmu kompleks. Đorđević je ipak zadržao optimizam i najavio da će konačna namena objekta biti definisana postepeno, paralelno sa adaptacijom, a da će sve biti rađeno u okvirima koje postavljaju uslovi zaštite kulturnog dobra.
Zgrada ima dugu i bogatu istoriju. Podignuta 1857. godine kao hotel “Zlatno jagnje“, prvobitno je bila prizemna kafana u vlasništvu Andraša Lihtnekera. Prvu veliku transformaciju doživela je 1886, kada je arhitekta Geza Kocka dozidao sprat u stilu eklektike. Pravi arhitektonski preobražaj usledio je 1904. godine kada je, po projektu Titusa Mačkovića, objekat potpuno preuređen u duhu minhenske secesije, sa skladno komponovanom dekoracijom, karakterističnom staklenom markezetom i raskošnim vitražima koji su, nažalost, uništeni u bombardovanju tokom Drugog svetskog rata. Čeona fasada sa lukovima, ovalnim arkadama i atikom s floralnim reljefom i danas privlači pažnju prolaznika na Korzou.
U drugoj polovini dvadesetog veka objekat je živeo kao Dom JNA, ali i kao svojevrsno kulturno središte. Sačuvani programi iz tog vremena govore o predavanjima, filmskim projekcijama, književnim večerima i pozorišnim predstavama koje su smenjivale jedna drugu. Uz zgradi je funkcionisala i bašta Doma, naslednica predratne Oficirske bašte, gde su se u letnjim mesecima odvijale filmske i plesne večeri. Kada je sredinom osamdesetih na mestu starijeg objekta podignut novi Dom JNA, korisna površina povećana je na više od pet hiljada kvadratnih metara.
Grad Subotica otkupio je ovaj kompleks od države 2015. godine za 3,1 milion evra, sa ambicijom da mu da novu javnu ili kulturnu funkciju. Tokom narednih godina pominjane su razne ideje, od privremenog doma subotičkog pozorišta do prostora za IT kompanije i kreativne industrije, ali nijedna nije zaživela. Zgrada je u međuvremenu propadala, a cena njene obnove rasla. Sada, posle više od jedne decenije čekanja, sudbina ovog zdanja konačno izgleda izvesnija. Hoće li novi vlasnik uspeti da ispuni data obećanja i vrati ovaj objekat u srce gradskog života, pokazaće vreme i građevinski radovi koji tek predstoje.
Tekst, foto i video: Sandra Iršević / gradsubotica.co.rs