НАПОКОН КРАЈ ПРОПАДАЊА Дом војске у Суботици добио новог власника ЕВО КОЈИ СУ ПЛАНОВИ ЗА ОВУ ЛЕПОТИЦУ У ЦЕНТРУ ГРАДА
После више од деценије неизвесности, запуштености инеостварених планова, некадашњи Дом војске у самом срцуСуботице добио је новог власника.
Компанија “Горки лист“; једина је доставила понуду на јавној лицитацији одржаној 8. маја у Плавој салиГрадске куће и тако за 3,17 милиона евра преузела један од најпрепознатљивијих, али и најзанемаренијихобјеката у центру града. Комисија која је водила поступак констатовала је да су сви прописани услови испуњени, укључујући уплату депозита од десет одсто процењене вредности.
Зграда на Корзоу 3, са укупном бруто површиномод око 5.443 квадратна метра, продата је по почетној цени од 372 милиона динара. Понуду јеподнела компанија чији је власник Војин Ђорђевић, а пошто директор “Горког листа“није био присутан, уговор је уместо њега потписао Дејан Маргетић, директор компаније “Вода вода“, koja је оснивач те фирме.
Ђорђевић је одмах по завршетку лицитације дао до знања да ову куповину не гледа као уобичајену пословну трансакцију. Како је рекао, осећање одговорности је веће од задовољства због саме аквизиције, јер се ради о згради која је део идентитета Суботице и колективног памћења многих генерација. Најавио је да планира обнову и фасаде и ентеријера, у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе, са циљем да Дом војске поново постане привлачно место у центру града. Профит, како је нагласио, није приоритет, већ идеја да се направи нешто трајно вредно за град и за Суботичане.
Нови власник је свестан да пред њим стоји обиман посао. Објекат је годинама био без озбиљног одржавања, што је оставило видљиве последице: оштећен паркет, део инсталација који више не функционише, а у појединим деловима зграде уселиле су се чак и птице. Управо ти високи трошкови обнове били су разлог због којег ранији потенцијални корисници нису били заинтересовани да преузму комплекс. Ђорђевић је ипак задржао оптимизам и најавио да ће коначна намена објекта бити дефинисана постепено, паралелно са адаптацијом, а да ће све бити рађено у оквирима које постављају услови заштите културног добра.
Зграда има дугу и богату историју. Подигнута 1857. године као хотел “Zlatno јагње“, првобитно је била приземна кафана у власништву Андраша Лихтнекера. Прву велику трансформацију доживела је 1886, када је архитекта Геза Коцка дозидао спрат у стилу еклектике. Прави архитектонски преображај уследио је 1904. године када је, по пројекту Титуса Мачковића, објекат потпуно преуређен у духу минхенске сецесије, са складно компонованом декорацијом, карактеристичном стакленом маркезетом и раскошним витражима који су, нажалост, уништени у бомбардовању током Другог светског рата. Чеона фасада са луковима, овалним аркадама и атиком с флоралним рељефом и данас привлачи пажњу пролазника на Корзоу.
У другој половини двадесетог века објекат је живео као Дом ЈНА, али и као својеврсно културно средиште. Сачувани програми из тог времена говоре о предавањима, филмским пројекцијама, књижевним вечерима и позоришним представама које су смењивале једна другу. Уз згради је функционисала и башта Дома, наследница предратне Официрске баште, где су се у летњим месецима одвијале филмске и плесне вечери. Када је средином осамдесетих на месту старијег објекта подигнут нови Дом ЈНА, корисна површина повећана је на више од пет хиљада квадратних метара.
Град Суботица откупио је овај комплекс од државе 2015. године за 3,1 милион евра, са амбицијом да му да нову јавну или културну функцију. Током наредних година помињане су разне идеје, од привременог дома суботичког позоришта до простора за ИТ компаније и креативне индустрије, али ниједна није заживела. Зграда је у међувремену пропадала, а цена њене обнове расла. Сада, после више од једне деценије чекања, судбина овог здања коначно изгледа извеснија. Хоће ли нови власник успети да испуни дата обећања и врати овај објекат у срце градског живота, показаће време и грађевински радови који тек предстоје.
Текст, фото и видео: Сандра Иршевић / gradsubotica.co.rs