BUKING I SIVA EKONOMIJA Kako neregistrovani stanodavci zaobilaze porez u Srbiji MILIJARDE VAN SISTEMA
Ilegalno oglašavanje na platformi Buking (Booking.com) u Srbiji predstavlja ozbiljan problem u sektoru turizma jer omogućava stanodavcima da izbegnu plaćanje poreza i boravišnih taksa.
Iako sistem eTurista omogućava evidenciju, oglašavanje bez registracije je i dalje aktuelno.
„Platforme poput Bukinga same po sebi ne podstiču sivu ekonomiju, ali olakšavaju neregistrovanim izdavaocima smeštaja da oglašavaju svoje usluge”, rekla je vodeća savetnica za konkurentnost u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Jelena Mićić. Za Tajnug je izjavila da i promocija putem društvenih mreža, poput Instagrama i Fejsbuka, nelegalnim stanodavcima olakšava oglašavanje.
Prema njenim rečima, Srbija nije jedina zemlja koja se suočava sa tim problemom, navodeći da su i zemlje Evropske unije imale slične izazove, a Italija je vodila sudske sporove protiv platformi Buking i Airbnb zbog neplaćenog PDV-a. Mićićeva je podsetila da je Evropska unija donela uredbu kojom se platforme obavezuju da dozvole oglašavanje samo registrovanim izdavaocima i da omoguće razmenu podataka sa državom. Na pitanje da li se očekuje veći broj nelegalno izdavanih smeštaja zbog geopolitičke tenzije i očekivanog povećanja broja turista u Evropi, ocenila je da ekonomske okolnosti mogu biti dodatni motiv za ulazak u sivu zonu.
U Srbiji postoji registar e-Turist
U Srbiji postoji centralni informacioni sistem eTurista, preko kojeg se podnose zahtevi za kategorizaciju objekata i dobija registracioni broj, ali platforme trenutno nisu u obavezi da proveravaju da li su oglašivači deo tog sistema.
„Cilj je da se te platforme obavežu da mogu da se oglašavaju samo oni koji imaju registracioni broj, kako bismo znali da je svaki oglašeni smeštaj registrovan”, rekla je Jelena Mićić. „Zbog nepostojanja takve obaveze trenutno nije moguće precizno utvrditi broj neregistrovanih izdavalaca, jer oni koriste različite kanale za oglašavanje.”
„Ukoliko se poveća broj turista, neki vlasnici stanova mogu pokušati da dodatno zarade i izbegnu plaćanje poreza tako što će nelegalno izdavati smeštaj”, rekla je Jelena Mićić. Objasnila je i da ako stanodavac ne plaća porez, cena smeštaja može biti privlačnija turistima.
Navela je da su u okviru budućeg Programa za suzbijanje sive ekonomije za period od 2026. do 2030. godine predviđene mere na više nivoa. Planirano je unapređenje regulatornog okvira kojim bi platforme bile obavezane da prihvataju samo registrovane izdavaoce i razmenjuju podatke sa državnim organima. Takođe je predviđeno uvođenje softvera za turističku inspekciju, koji bi omogućio upoređivanje podataka iz eTuriste sa podacima sa platformi radi provere registracionih brojeva, kao i pojačan inspekcijski nadzor na terenu.
Učešće sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu Srbije u prethodnim godinama bilo je oko 21 odsto
Odgovarajući na pitanje da li građani Srbije znaju koliko štete nanosi izdavanje objekata na crno, ona je rekla da se svest građana o šteti sive ekonomije poslednjih godina povećava i da su svesniji da siva zona nije prihvatljiva. Dodala je da iskustva iz kampanja poput “Uzmi račun i pobedi” pokazuju da kombinacija edukacije i podsticaja može doprineti promeni ponašanja građana.
Učešće sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu Srbije u prethodnim godinama kretalo se oko 21 odsto, što znači da je nekoliko milijardi evra godišnje van institucionalnih tokova, pokazuju podaci NALED-a.
