БУКИНГ И СИВА ЕКОНОМИЈА Како нерегистровани станодавци заобилазе порез у Србији МИЛИЈАРДЕ ВАН СИСТЕМА
Илегално оглашавање на платформи Букинг (Booking.com) у Србији представља озбиљан проблем у сектору туризма јер омогућава станодавцима да избегну плаћање пореза и боравишних такса.
Иако систем еТуриста омогућава евиденцију, оглашавање без регистрације је и даље актуелно.
„Платформе попут Букинга саме по себи не подстичу сиву економију, али олакшавају нерегистрованим издаваоцима смештаја да оглашавају своје услуге”, рекла је водећа саветница за конкурентност у Националној алијанси за локални економски развој (НАЛЕД) Јелена Мићић. За Тајнуг је изјавила да и промоција путем друштвених мрежа, попут Инстаграма и Фејсбука, нелегалним станодавцима олакшава оглашавање.
Према њеним речима, Србија није једина земља која се суочава са тим проблемом, наводећи да су и земље Европске уније имале сличне изазове, а Италија је водила судске спорове против платформи Букинг и Аирбнб због неплаћеног ПДВ-а. Мићићева је подсетила да је Европска унија донела уредбу којом се платформе обавезују да дозволе оглашавање само регистрованим издаваоцима и да омогуће размену података са државом. На питање да ли се очекује већи број нелегално издаваних смештаја због геополитичке тензије и очекиваног повећања броја туриста у Европи, оценила је да економске околности могу бити додатни мотив за улазак у сиву зону.
У Србији постоји регистар е-Турист
У Србији постоји централни информациони систем еТуриста, преко којег се подносе захтеви за категоризацију објеката и добија регистрациони број, али платформе тренутно нису у обавези да проверавају да ли су оглашивачи део тог система.
„Циљ је да се те платформе обавежу да могу да се оглашавају само они који имају регистрациони број, како бисмо знали да је сваки оглашени смештај регистрован”, рекла је Јелена Мићић. „Због непостојања такве обавезе тренутно није могуће прецизно утврдити број нерегистрованих издавалаца, јер они користе различите канале за оглашавање.”
„Уколико се повећа број туриста, неки власници станова могу покушати да додатно зараде и избегну плаћање пореза тако што ће нелегално издавати смештај”, рекла је Јелена Мићић. Објаснила је и да ако станодавац не плаћа порез, цена смештаја може бити привлачнија туристима.
Навела је да су у оквиру будућег Програма за сузбијање сиве економије за период од 2026. до 2030. године предвиђене мере на више нивоа. Планирано је унапређење регулаторног оквира којим би платформе биле обавезане да прихватају само регистроване издаваоце и размењују податке са државним органима. Такође је предвиђено увођење софтвера за туристичку инспекцију, који би омогућио упоређивање података из еТуристе са подацима са платформи ради провере регистрационих бројева, као и појачан инспекцијски надзор на терену.
Учешће сиве економије у бруто домаћем производу Србије у претходним годинама било је око 21 одсто
Одговарајући на питање да ли грађани Србије знају колико штете наноси издавање објеката на црно, она је рекла да се свест грађана о штети сиве економије последњих година повећава и да су свеснији да сива зона није прихватљива. Додала је да искуства из кампања попут “Узми рачун и победи” показују да комбинација едукације и подстицаја може допринети промени понашања грађана.
Учешће сиве економије у бруто домаћем производу Србије у претходним годинама кретало се око 21 одсто, што значи да је неколико милијарди евра годишње ван институционалних токова, показују подаци НАЛЕД-а.
