ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ВАЂЕЊЕ КОРЕНА БЕЛОГ СЛЕЗА: Килограм чак 16 евра, принос достиже 600 килограма по јутру
Мало је произвођача који гаје бели слез користан фармацеутској и хемијској индустрији, мада наша земља, посебно Војводина има одличне климатске услове и земљиште - ритове, влажне ливаде и речна острва погоднa за ово лековито биље.
Бели слез је високопрофитабилна култура која на малим површинама може донети знатно већи зараду од традиционалних житарица, само што захтева много ручног рада. Килограм белог слеза исеченог на коцкице кошта 15-16 евра, а просечан принос ове године на нашим пољима биће од 500 до 600 килограма по јутру.
Произвођачи који гаје бели слез сада се припремају за вађење корена, најважнијег дела лековитог биља. Сејали су га крајем марта или почетком априла да би семе добило пролећне кише. Међутим, први пут ове сезоне, за разлику од дугог низа година, морали су да га наводњавају.
- Бели слез се вади тракторским плугом, да не би корен оштетили. По вађењу корена сезонски радници ће га скупљати, прати, љуштити и сећи на штапиће дебљине оловке и потом и на ситне коцкице - казао је за „Дневник” дугогодишњи произвођач белог слеза Драган Гајин из Новог Кнежевца, коме је узгој биља додатни посао.
Он производи и семе које сеје, а има своје сезонске раднике из комшилука којима носи корен да га секу на штапиће и на коцкице.
- На тржишту ЕУ, рекао је, сада има јефтиног белог слез из Украјине лошијег квалитета од нашег, али пошто велетрговци купују јефтинију робу не гледају на квалитет и домаћи слез ће се продавати по тој нижој иноцени од 15 до1 6 евра по килогрмау - навео је Гајин и додао да ће род ове сезоне бити просечно до 600 килограма по јутру.
Мале парцеле
Бели слез се код нас гаји на микропарцелама од 10 до 50 ари, и то је уједно и разлог зашто не постоји званична статистика које површине заузима. Постоје само процене да бели слез у Србији заузима од неколико десетина до највише стотинак хектара.
Разлог зашто га нема више на домаћим њивама је скупа и дефицитарна радна снага. Уколико се бели слез сеје на већим површинама дневнице представљају највећи новчани издатак, чак 60 до70 одсто укупних трошкова производње - истакао је Драган Гајин.
Напоменуо је да сваке године мора пријавити производњу Заводу за заштиту природе Војводине, и да уочи вађења корена крајем септембра или почетком октобра, представници те установе долазе на поља, процењују колико ће га бити, и само уз потврду о количини лековито биље може да продаје.
- Купују га само регистроване фирме за ту врсту трговине и извозе у ЕУ. Највећи купци домаћег белог слеза су Немци и Французи који га користе у фармацеутској и хемијској индустрији - објашњава Гајин. - Велике компаније попут Галенике, Хемофарма, Иванчић и синови... имају сталну потребу за екстрактима ове биљке пошто је у фармацеутској индустрији незаменљив састојак у сирупима против кашља и капима за нос. Биљне апотеке и фабрике чајева троше огромне количине чистог, сецканог корена за ринфузна паковања и чајне мешавине. Због високог садржаја слузи, бели слез се све више користи у домаћој хемијској индустрији за производњи природних крема, шампона и лосиона за хидратацију и умиривање осетљиве коже.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.