VREME JE ZA VAĐENJE KORENA BELOG SLEZA: Kilogram čak 16 evra, prinos dostiže 600 kilograma po jutru
Malo je proizvođača koji gaje beli slez koristan farmaceutskoj i hemijskoj industriji, mada naša zemlja, posebno Vojvodina ima odlične klimatske uslove i zemljište - ritove, vlažne livade i rečna ostrva pogodna za ovo lekovito bilje.
Beli slez je visokoprofitabilna kultura koja na malim površinama može doneti znatno veći zaradu od tradicionalnih žitarica, samo što zahteva mnogo ručnog rada. Kilogram belog sleza isečenog na kockice košta 15-16 evra, a prosečan prinos ove godine na našim poljima biće od 500 do 600 kilograma po jutru.
Proizvođači koji gaje beli slez sada se pripremaju za vađenje korena, najvažnijeg dela lekovitog bilja. Sejali su ga krajem marta ili početkom aprila da bi seme dobilo prolećne kiše. Međutim, prvi put ove sezone, za razliku od dugog niza godina, morali su da ga navodnjavaju.
- Beli slez se vadi traktorskim plugom, da ne bi koren oštetili. Po vađenju korena sezonski radnici će ga skupljati, prati, ljuštiti i seći na štapiće debljine olovke i potom i na sitne kockice - kazao je za „Dnevnik” dugogodišnji proizvođač belog sleza Dragan Gajin iz Novog Kneževca, kome je uzgoj bilja dodatni posao.
On proizvodi i seme koje seje, a ima svoje sezonske radnike iz komšiluka kojima nosi koren da ga seku na štapiće i na kockice.
- Na tržištu EU, rekao je, sada ima jeftinog belog slez iz Ukrajine lošijeg kvaliteta od našeg, ali pošto veletrgovci kupuju jeftiniju robu ne gledaju na kvalitet i domaći slez će se prodavati po toj nižoj inoceni od 15 do1 6 evra po kilogrmau - naveo je Gajin i dodao da će rod ove sezone biti prosečno do 600 kilograma po jutru.
Male parcele
Beli slez se kod nas gaji na mikroparcelama od 10 do 50 ari, i to je ujedno i razlog zašto ne postoji zvanična statistika koje površine zauzima. Postoje samo procene da beli slez u Srbiji zauzima od nekoliko desetina do najviše stotinak hektara.
Razlog zašto ga nema više na domaćim njivama je skupa i deficitarna radna snaga. Ukoliko se beli slez seje na većim površinama dnevnice predstavljaju najveći novčani izdatak, čak 60 do70 odsto ukupnih troškova proizvodnje - istakao je Dragan Gajin.
Napomenuo je da svake godine mora prijaviti proizvodnju Zavodu za zaštitu prirode Vojvodine, i da uoči vađenja korena krajem septembra ili početkom oktobra, predstavnici te ustanove dolaze na polja, procenjuju koliko će ga biti, i samo uz potvrdu o količini lekovito bilje može da prodaje.
- Kupuju ga samo registrovane firme za tu vrstu trgovine i izvoze u EU. Najveći kupci domaćeg belog sleza su Nemci i Francuzi koji ga koriste u farmaceutskoj i hemijskoj industriji - objašnjava Gajin. - Velike kompanije poput Galenike, Hemofarma, Ivančić i sinovi... imaju stalnu potrebu za ekstraktima ove biljke pošto je u farmaceutskoj industriji nezamenljiv sastojak u sirupima protiv kašlja i kapima za nos. Biljne apoteke i fabrike čajeva troše ogromne količine čistog, seckanog korena za rinfuzna pakovanja i čajne mešavine. Zbog visokog sadržaja sluzi, beli slez se sve više koristi u domaćoj hemijskoj industriji za proizvodnji prirodnih krema, šampona i losiona za hidrataciju i umirivanje osetljive kože.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.