ČUVAR AGRARNE BAŠTINE SRBIJE
MUZEJ ŽERAVICA NA POLJOPRIVREDNOM SAJMU: Taktor konfiskovan posle Drugog svetskog rada pokrenuo je zbirku sa 300.000 eksponata
U Novom Miloševu nalazi se Muzej Žeravica, mesto koje čuva uspomene na vek rada, umeća i života na srpskom selu, jedinstvena riznica poljoprivredne i tehničke baštine.
A sve je počelo jednim traktorom.
– Istorijat Muzeja pomalo je neobičan, a glavni „krivac” za sve bio je jedan stari traktor koji je porodici Žeravica oduzet u posleratnim konfiskacijama. Godinama kasnije, Milivoj Žeravica, tada već odrastao čovek, naišao je na fotografiju vršidbe žita iz 1939. godine. Na njoj je, kao dečak, sedeo upravo na tom traktoru. Fotografija je probudila u njemu snažnu želju da pronađe i vrati mašinu koja je bila deo porodične istorije – priča kustos Ivana Zec.
Posle nekoliko meseci traganja, pronašao ga je u jednom selu kod Kragujevca, a kada je došao da ga preuzme, zatekao je još dvadesetak sličnih njemu: starih, na čeličnim točkovima i tehnički prevaziđenih.
– Pitao je da li može da kupi još jedan, a odgovor je bio ne, jer su svi već prodati u inostranstvo. Tada je shvatio da naša tehnička i kulturna baština nestaju pred našim očima, izvozeći se van granica svoje baštine. Od tog trenutka Milivoj donosi odluku da, koliko god bude mogao, otkupljuje i čuva stare traktore i poljoprivredne mašine. A uz traktor, prirodno, dolaze i sejačice, kosačice, vršalice, alati, pa i čitav svet starih zanata – kaže naša sagovornica.
Porodica Žeravica je 1936. godine otvorila prvu mašinsko – bravarsku radionicu, pa nije slučajno što je upravo iz te kuće potekla ljubav prema mehanizaciji. Devet decenija kasnije, ta tradicija živi kroz muzejske postavke i brojne eksponate koji svedoče o razvoju srpske poljoprivrede.
– Milivoj nije bio samo sakupljač starina, već i pronalazač. Kombinujući znanje iz poljoprivrede i mašinstva, pravio je mašine koje su olakšavale rad u polju. Vremenom, kolekcija je rasla, parne mašine dovele su do nabavke vršalica, a one do starih alata i zanatskih predmeta. U jednom trenutku njegov sin Čedomir preuzima celu kolekciju i pretvara prostor u muzej kakav danas poznajemo – ističe Zec.
Posebna vrednost leži u činjenici da je svaki predmet nabavljen na domaćem tlu. Iza svakog eksponata stoji prezime neke porodice, kao doprinos delu istorije srpskog sela. Muzej je 2018. registrovan kao privatna ustanova kulture i do danas broji više od 300.000 eksponata, od ručnih alata do velikih poljoprivrednih mašina, a neki od njih predstavljaju se i na 93. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu.
– Ove godine imamo nesvakidašnju postavku posvećenu kukuruzu pod nazivom „Od njive do kolača”, kroz koju će posetioci pratiti put kukuruza, od domestifikacije u Centralnoj Americi pre devet hiljada godina, pa sve do pojave kombajna. Izloženi su ručni plugovi, brane, troredna sejalica, proizvedena u fabrici „Pobeda” u Petrovaradinu, zatim parna mašina i alati za ručnu obradu zemlje – objašnjava kustoskinja.
Radionice za mlađe i starije
Muzej Žeravica posebno je usmeren ka radu sa decom, pa upravo najmlađi čine najveći broj posetilaca. Ivana Zec kaže da s tim u vezi organizuju brojne muzejske radionice, a neke od njih biće predstavljene i na Poljoprivrednom sajmu. Pored radionica za decu, organizuju se i programi za odrasle, među kojima se izdvaja „Rok ceger”. Uz flomastere i dobru atmosferu, radionicu prati i rok muzika, a poseban duh svemu daje muzejski rok bend Pir, koji učestvuje u svim njihovim manifestacijama.
Zanimljivo je to što je postavka na Poljoprivrednom sajmu interaktivna, jer posetioci imaju priliku ručno da krune kukuruz, melju brašno i osete kako je nekada izgledao rad na njivi. Uz to, izložen je i recept za starinsku proju, kao mali ukus prošlosti koji mogu da ponesu kući.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.