ЧУВАР АГРАРНЕ БАШТИНЕ СРБИЈЕ
МУЗЕЈ ЖЕРАВИЦА НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ САЈМУ: Тактор конфискован после Другог светског рада покренуо је збирку са 300.000 експоната
У Новом Милошеву налази се Музеј Жеравица, место које чува успомене на век рада, умећа и живота на српском селу, јединствена ризница пољопривредне и техничке баштине.
А све је почело једним трактором.
– Историјат Музеја помало је необичан, а главни „кривац” за све био је један стари трактор који је породици Жеравица одузет у послератним конфискацијама. Годинама касније, Миливој Жеравица, тада већ одрастао човек, наишао је на фотографију вршидбе жита из 1939. године. На њој је, као дечак, седео управо на том трактору. Фотографија је пробудила у њему снажну жељу да пронађе и врати машину која је била део породичне историје – прича кустос Ивана Зец.
После неколико месеци трагања, пронашао га је у једном селу код Крагујевца, а када је дошао да га преузме, затекао је још двадесетак сличних њему: старих, на челичним точковима и технички превазиђених.
– Питао је да ли може да купи још један, а одговор је био не, јер су сви већ продати у иностранство. Тада је схватио да наша техничка и културна баштина нестају пред нашим очима, извозећи се ван граница своје баштине. Од тог тренутка Миливој доноси одлуку да, колико год буде могао, откупљује и чува старе тракторе и пољопривредне машине. А уз трактор, природно, долазе и сејачице, косачице, вршалице, алати, па и читав свет старих заната – каже наша саговорница.
Породица Жеравица је 1936. године отворила прву машинско – браварску радионицу, па није случајно што је управо из те куће потекла љубав према механизацији. Девет деценија касније, та традиција живи кроз музејске поставке и бројне експонате који сведоче о развоју српске пољопривреде.
– Миливој није био само сакупљач старина, већ и проналазач. Комбинујући знање из пољопривреде и машинства, правио је машине које су олакшавале рад у пољу. Временом, колекција је расла, парне машине довеле су до набавке вршалица, а оне до старих алата и занатских предмета. У једном тренутку његов син Чедомир преузима целу колекцију и претвара простор у музеј какав данас познајемо – истиче Зец.
Посебна вредност лежи у чињеници да је сваки предмет набављен на домаћем тлу. Иза сваког експоната стоји презиме неке породице, као допринос делу историје српског села. Музеј је 2018. регистрован као приватна установа културе и до данас броји више од 300.000 експоната, од ручних алата до великих пољопривредних машина, а неки од њих представљају се и на 93. Међународном пољопривредном сајму.
– Ове године имамо несвакидашњу поставку посвећену кукурузу под називом „Од њиве до колача”, кроз коју ће посетиоци пратити пут кукуруза, од доместификације у Централној Америци пре девет хиљада година, па све до појаве комбајна. Изложени су ручни плугови, бране, троредна сејалица, произведена у фабрици „Победа” у Петроварадину, затим парна машина и алати за ручну обраду земље – објашњава кустоскиња.
Радионице за млађе и старије
Музеј Жеравица посебно је усмерен ка раду са децом, па управо најмлађи чине највећи број посетилаца. Ивана Зец каже да с тим у вези организују бројне музејске радионице, а неке од њих биће представљене и на Пољопривредном сајму. Поред радионица за децу, организују се и програми за одрасле, међу којима се издваја „Рок цегер”. Уз фломастере и добру атмосферу, радионицу прати и рок музика, а посебан дух свему даје музејски рок бенд Пир, који учествује у свим њиховим манифестацијама.
Занимљиво је то што је поставка на Пољопривредном сајму интерактивна, јер посетиоци имају прилику ручно да круне кукуруз, мељу брашно и осете како је некада изгледао рад на њиви. Уз то, изложен је и рецепт за старинску проју, као мали укус прошлости који могу да понесу кући.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.