Marija Medenica danas igra „Neodustajanje" u SNP-u — sav prihod ide za lečenje novinarke Branke Pavković

Predstava je titlovana na ruski jezik, a realizovana je u saradnji sa Savezom dramskih umetnika Vojvodine. Podsetimo, autorski doktorski rad Marije Medenica prikazuje pozorište iz zakulisne perspektive. Ona zapravo predstavlja neku vrstu „virenja kroz ključaonicu“ u intimu jedne glumice, čije je umetničko stasavanje ispunjeno brojnim izazovima i dilemama. A jedna od odluka koju glumica u „Neodustajanju” treba da donese je zapravo ona suštinska - da li treba da odustane od pozorišta?

Kada je svojevremeno Marija Medenica trijumfovala na bečejskom festivalu Be:femon, žiri je u obrazloženju naveo da je ina svojom „laparaskopskom veštinom ušla u ćelijsku potrebu pozorišta da traje u svim vremenima i da se uvlači kroz pukotine i dileme protagonistkinje i njene (anti)uloge i snage da istraje uprkos svemu, prodirući istinito i hrabro u duhovitu igru o tome”. 

„Svesno žrtvujući svoj scenski ego za nešto nadasve ljudsko, empatično, solidarno i nežno u pozivu glumca/glumice, izrazila je zreo umetnički stav i veliku kreativnost”, naveo je žiri u kojem su bili Aron Balaž, Dušanka Stojanović i Tamara Krcunović.

Govoreći o nastanku monodrame „Neodustajanje”, Medenica ističe da to nije autobiografsko štivo, ali da je tekst svakako upio neka njena i iskustva njenih koleginica. 

„Žena u umetnosti je razapeta između svojih ideja, stavaralačke snage, potencijala… I kućnih obaveza, da ne kažem majčinstva. Možeš da, recimo, ne naslikaš sliku danas, ali ručak mora da bude na stolu. To negde odmaže u stvaralačkom procesu, ali isto tako doprinosi samopouzdanju kad se sve nekako postigne. S druge strane, žene se često ne uzimaju za ozbiljno u svojim idejama kao muške kolege. Moj impuls me vodi da te šablone dovodim svakodnevno u pitanje i da postignem sve sama bez zloupotrebe društvenih normi i obrazaca i dinamika koje me duboko uznemiruju i negde čine besnom ali istovremeno spremnom na akciju”, reči su autorke „Neodustajanja”.

Marija Medenica je za proteklih dvadesetak godina samo na sceni SNP-a ostvarila uloge u tridesetak predstava, bila je aktivna i u drugim teatrima, kao i u dramskom studiju „Ćoše”, igrala je i u nekoliko filmova, a njena profesionalna biografija je zaokružena impresivnim spiskom nagrada: od Gran-prija na festivalu pozorišnih akademija u Bratislavi i nagrade matične AUNS „Mali princ” za najboljeg studenta dramskog apartmana, preko mnoštva priznanja za ulogu u predstavi „Ja ili neko drugi”, među kojima su Nagrada žirija 52. Sterijinog pozorja za najbolju mladu glumicu iz fonda „Dara Čalenić, glumačka nagrada na Joakimfestu u Kragujevcu i nagrada za najbolju glavnu žensku ulogu na Susretima profesionalnih pozorišta Vojvodine, pa sve do dve nagrade „Predrag Tomanović”, kao i nekoliko priznanja matičnog pozorišta.