Марија Меденица данас игра „Неодустајање" у СНП-у — сав приход иде за лечење новинарке Бранке Павковић

Представа је титлована на руски језик, а реализована је у сарадњи са Савезом драмских уметника Војводине. Подсетимо, ауторски докторски рад Марије Меденица приказује позориште из закулисне перспективе. Она заправо представља неку врсту „вирења кроз кључаоницу“ у интиму једне глумице, чије је уметничко стасавање испуњено бројним изазовима и дилемама. А једна од одлука коју глумица у „Неодустајању” треба да донесе је заправо она суштинска - да ли треба да одустане од позоришта?

Када је својевремено Марија Меденица тријумфовала на бечејском фестивалу Бе:фемон, жири је у образложењу навео да је ина својом „лапараскопском вештином ушла у ћелијску потребу позоришта да траје у свим временима и да се увлачи кроз пукотине и дилеме протагонисткиње и њене (анти)улоге и снаге да истраје упркос свему, продирући истинито и храбро у духовиту игру о томе”. 

„Свесно жртвујући свој сценски его за нешто надасве људско, емпатично, солидарно и нежно у позиву глумца/глумице, изразила је зрео уметнички став и велику креативност”, навео је жири у којем су били Арон Балаж, Душанка Стојановић и Тамара Крцуновић.

Говорећи о настанку монодраме „Неодустајање”, Меденица истиче да то није аутобиографско штиво, али да је текст свакако упио нека њена и искуства њених колегиница. 

„Жена у уметности је разапета између својих идеја, ставаралачке снаге, потенцијала… И кућних обавеза, да не кажем мајчинства. Можеш да, рецимо, не насликаш слику данас, али ручак мора да буде на столу. То негде одмаже у стваралачком процесу, али исто тако доприноси самопоуздању кад се све некако постигне. С друге стране, жене се често не узимају за озбиљно у својим идејама као мушке колеге. Мој импулс ме води да те шаблоне доводим свакодневно у питање и да постигнем све сама без злоупотребе друштвених норми и образаца и динамика које ме дубоко узнемирују и негде чине бесном али истовремено спремном на акцију”, речи су ауторке „Неодустајања”.

Марија Меденица је за протеклих двадесетак година само на сцени СНП-а остварила улоге у тридесетак представа, била је активна и у другим театрима, као и у драмском студију „Ћоше”, играла је и у неколико филмова, а њена професионална биографија је заокружена импресивним списком награда: од Гран-прија на фестивалу позоришних академија у Братислави и награде матичне АУНС „Мали принц” за најбољег студента драмског апартмана, преко мноштва признања за улогу у представи „Ја или неко други”, међу којима су Награда жирија 52. Стеријиног позорја за најбољу младу глумицу из фонда „Дара Чаленић, глумачка награда на Јоакимфесту у Крагујевцу и награда за најбољу главну женску улогу на Сусретима професионалних позоришта Војводине, па све до две награде „Предраг Томановић”, као и неколико признања матичног позоришта.