INTERVJU: ZEHRA ŠKRILJEJ, ISTORIČARKA UMETNOSTI U INSTITUTU „JUNUS EMRE”: Spoj pisane reči, duhovnosti i lepote

Ideja ovog vernisaža, koji je rezultat saradnje Fakulteta likovnih umetnosti Anadolijskog univerziteta i Instituta „Junus Emre”, u osnovi je da predstavi međunarodnoj publici estetsku moć turskog jezika spajajući univerzalnu poruku velikog sufijskog pesnika Junusa Emrea (1238? - 1320?) sa vizuelnim umetnostima.

Izložba pri tome donosi radove koji predstavlja klasične i savremene interpretacije kaligrafa i tipografske aranžmane grafičkih dizajnera. Istovremeno, ona skreće pažnju na tradicionalnu islamsku kaligrafiju, za koju pojedini savremeni istoričari umetnosti tvrde da je vekovima baštinila vrednosti koje je evropska moderna umetnost tek u 20. veku otkrila - kao što su autonomiju linije, ritam forme, redukciju figuracije i meditativna priroda slike.

O konceptu izložbe ali i značaju kaligrafije u turskoj kulturi, za projekat „ArtMreža kulturnih stanica” govorila je dr Zehra Škriljej, istoričarka umetnosti iz beogradskog ogranka Instituta „Junus Emre” . 

Za kaligrafiju se često kaže da predstavlja „autentični simbol” islamske umetnosti?

– Islamska kaligrafija je jedinstven način izražavanja, gde je reč u centru umetnosti, a umetnici koji se njom bave nastavili su da rade onako kako se radilo još od VII veka, s potrebom da se zapisuje Kur’an, kako bi se islamska vera prenela narednim generacijama. Stoga islamska kaligrafija i jeste jedinstvena, jer se temelji na zapisivanju Božjih reči poslatih poslaniku Muhamedu a.c, koje je onda trebalo na najlepši mogući način da predstaviti svima koji dođu u dodir sa njima.  Svrha islamske kaligrafije u osnovi je ostala ista do današnjih dana, a to je da se prenese Božja reč na najlepši mogući način. Upravo to je ono što je za nju jedinstveno i posebno.

 U kojoj meri su stihovi Junusa Emrea uticali i na kaligrafske kompozicije?

– Junus Emre svakako da predstavlja jednog od najznačajnijih sufijskih ali i generalno pesnika u islamskom svetu, a pogotovo je voljen i cenjen u Turskoj, gde je rođen, proveo veći deo života i gde je i sahranjen. Međutim, ono što je najznačajnije za njega, a što možda nije poznato široj javnosti na ovim našim prostorima, jeste da Junus Emre bio prvi pesnik koji je pevao o ljubavi prema Bogu na turskom jeziku. Prema onome što kažu Turci, ne postoji osoba koja je rođena, živela i obrazovala se u Turskoj, a  da ne zna bar jedan stih Junusa Emrea. I stoga ne čudi što se kada se želelo da se njegove pesme prikažu na što lepši način, posezalo za kaligrafijom. 

Izložba u „Svilari”, predstavlja radove koji kombinuju tradicionalnu kaligrafiju sa modernom tipografijom?

– Reč je o radovima koji su nastali na međunarodnim konkursima koje organizuje Anadolijski univerzitet iz Eskišehira, pošto je Junus Emre rođen u blizini tog grada, gde se nalazi i njegov muzej. Tako da je taj univerzitet, simbolično, pokušao da na neki način kroz likovnu umetnost oda poštu svemu onome što je Junus Emre radio. Ova izložba je, dakle, kolekcija radova koji imaju internacionalni karakter i nisu svi strogo vezani za islamsku kaligrafiju, već tu imate i latinično pismo, jer su se umetnici iz različitih delova sveta izrazili na onakav način na koji su mislili da je najadekvatniji da prikažu svoja razmišljanja o Junusu Emreu. Uglavnom su u tim kompozicijama zastupljene reči i stihovi koje je on napisao ili rekao, te se došlo do spoja umetnosti reči kroz lepotu jednog umetničkog dela.