ИНТЕРВЈУ: ЗЕХРА ШКРИЉЕЈ, ИСТОРИЧАРКА УМЕТНОСТИ У ИНСТИТУТУ „ЈУНУС ЕМРЕ”: Спој писане речи, духовности и лепоте

Идеја овог вернисажа, који је резултат сарадње Факултета ликовних уметности Анадолијског универзитета и Института „Јунус Емре”, у основи је да представи међународној публици естетску моћ турског језика спајајући универзалну поруку великог суфијског песника Јунуса Емреа (1238? - 1320?) са визуелним уметностима.

Изложба при томе доноси радове који представља класичне и савремене интерпретације калиграфа и типографске аранжмане графичких дизајнера. Истовремено, она скреће пажњу на традиционалну исламску калиграфију, за коју поједини савремени историчари уметности тврде да је вековима баштинила вредности које је европска модерна уметност тек у 20. веку открила - као што су аутономију линије, ритам форме, редукцију фигурације и медитативна природа слике.

О концепту изложбе али и значају калиграфије у турској култури, за пројекат „АртМрежа културних станица” говорила је др Зехра Шкриљеј, историчарка уметности из београдског огранка Института „Јунус Емре” . 

За калиграфију се често каже да представља „аутентични симбол” исламске уметности?

– Исламска калиграфија је јединствен начин изражавања, где је реч у центру уметности, а уметници који се њом баве наставили су да раде онако како се радило још од VII века, с потребом да се записујe Кур’ан, како би се исламска вера пренела наредним генерацијама. Стога исламска калиграфија и јесте јединствена, јер се темељи на записивању Божјих речи послатих посланику Мухамеду a.c, које је онда требало на најлепши могући начин да представити свима који дођу у додир са њима.  Сврха исламске калиграфије у основи је остала иста до данашњих дана, а то је да се пренесе Божја реч на најлепши могући начин. Управо то је оно што је за њу јединствено и посебно.

 У којој мери су стихови Јунуса Емреа утицали и на калиграфске композиције?

– Јунус Емре свакако да представља једног од најзначајнијих суфијских али и генерално песника у исламском свету, а поготово је вољен и цењен у Турској, где је рођен, провео већи део живота и где је и сахрањен. Међутим, оно што је најзначајније за њега, а што можда није познато широј јавности на овим нашим просторима, јесте да Јунус Емре био први песник који је певао о љубави према Богу на турском језику. Према ономе што кажу Турци, не постоји особа која је рођена, живела и образовала се у Турској, а  да не зна бар један стих Јунуса Емреа. И стога не чуди што се када се желело да се његове песме прикажу на што лепши начин, посезало за калиграфијом. 

Изложба у „Свилари”, представља радове који комбинују традиционалну калиграфију са модерном типографијом?

– Реч је о радовима који су настали на међународним конкурсима које организује Анадолијски универзитет из Ескишехира, пошто је Јунус Емре рођен у близини тог града, где се налази и његов музеј. Тако да је тај универзитет, симболично, покушао да на неки начин кроз ликовну уметност ода пошту свему ономе што је Јунус Емре радио. Ова изложба је, дакле, колекција радова који имају интернационални карактер и нису сви строго везани за исламску калиграфију, већ ту имате и латинично писмо, јер су се уметници из различитих делова света изразили на онакав начин на који су мислили да је најадекватнији да прикажу своја размишљања о Јунусу Емреу. Углавном су у тим композицијама заступљене речи и стихови које је он написао или рекао, те се дошло до споја уметности речи кроз лепоту једног уметничког дела.