SVETSKA KRIZA STIŽE NA NJIVE Nedostatak đubriva preti proizvodnji hrane SKUP AZOT, DEFICIT FOSFORA
Kriza u snabdevanju naftom i energentima, o kojoj se govori već mesecima, sve ozbiljnije pogađa i proizvodnju mineralnih đubriva, posebno NPK formulacija, koje su ključne za ratarsku i povrtarsku proizvodnju.
O tome smo pisali još pre mesec dana, upozoravajući da bi poremećaji na tržištu mogli direktno da se preliju na poljoprivredu, kroz više cene, nestašice i pad kvaliteta proizvoda koji stižu na domaće tržište.
U međuvremenu, problemi su postali još vidljiviji. Kako upozorava dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku, tržište se već prilagođava kriznim okolnostima, ali često na štetu proizvođača.
– Problemi već postoje i u velikoj prerađivačkoj industriji, gde je sve teže obezbediti pojedine formulacije. Poseban problem je azot, na čiju cenu najviše utiču nafta i energenti. Drugi veliki problem je fosfor, koji je deficitaran, a upravo je neophodan za mnoge proizvodne procese, dok ga u đubrivu često nema u propisanim količinama.
Taj pritisak se već oseća na tržištu i sigurno je da se situacija neće tako brzo vratiti u normalu. Ne može se očekivati potpuno stabilno snabdevanje bez problema u dobavljačkim lancima. Proizvođači su prilično destimulisani, pre svega zbog visokih cena – kaže Leposavić.
U takvim okolnostima, deo trgovaca i distributera koristi situaciju za dodatno podizanje cena, dok su drugi prinuđeni da uvoze đubrivo iz zemalja koje ga imaju na raspolaganju, bez mnogo prostora da biraju kvalitet.
Na organsko se ne možemo osloniti
Iako se često kao alternativa pominju organska đubriva, Leposavić smatra da Srbija trenutno nema kapacitete da se ozbiljnije osloni na takav model proizvodnje.
– Za ozbiljniju proizvodnju organskih đubriva potrebna su velika ulaganja, ozbiljan stočni fond i sistemska podrška. A upravo je nedostatak organske materije jedan od najvećih problema naših njiva. Nije suština samo u mikro- i makroelementima, već u tome što organska materija popravlja fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta, zadržava vlagu i direktno utiče na proizvodnu sposobnost i produktivnost – objašnjava on.
Poseban problem, kako navodi, predstavljaju đubriva koja stižu iz pojedinih zemalja severne Afrike, uključujući Alžir, gde je već bilo ozbiljnih polemika zbog povećanog sadržaja teških metala, posebno kadmijuma.
– Francuska je radila dodatne analize kod velikih alžirskih dobavljača i u pojedinim proizvodima pronađene su povećane koncentracije kadmijuma i drugih teških metala. Zbog toga su kontrole hrane i sirovina dodatno pooštrene – objašnjava Leposavić.
On upozorava da problem nije samo u samom đubrivu, već i u tome što se teški metali kasnije mogu akumulirati u zemljištu i biljkama, posebno u krtolastim i korenastim kulturama.
– Danas se u Francuskoj kontroliše praktično sve, od hleba do kompletne prehrambene industrije. Posebno se prate proizvodi kod kojih postoji mogućnost akumulacije teških metala. Zato naši ozbiljni izvoznici sve češće rade dodatne analize u evropskim laboratorijama, jer im to podiže rejting i olakšava izvoz robe – kaže on.
Govoreći o cenama đubriva, Leposavić ističe da nema nagoveštaja njihovog skorijeg pada.
– Naprotiv, čitava situacija na globalnom tržištu pokazuje da svi pokušavaju da nadoknade gubitke i zarade u narednim rundama poskupljenja. Praktično nikome u ovom sistemu nije dobro. Poljoprivrednici su u najtežoj poziciji jer je sve poskupelo – od energenata i radne snage do repromaterijala i transporta. Radnu snagu je sve teže obezbediti, a svi ti inputi direktno utiču na proizvodnju. Pored toga, prisutna je i velika neizvesnost, jer niko ne zna šta će se dalje dešavati na tržištu – kaže Leposavić.
Poseban problem je azot, na čiju cenu najviše utiču nafta i energenti
On upozorava da će dalji rast cena đubriva gotovo sigurno dovesti i do viših cena hrane, ali i do smanjenja upotrebe mineralnih đubriva na njivama.
– Zbog visokih cena mineralnih đubriva mnogi proizvođači će sigurno smanjivati ulaganja i količine koje unose u zemljište. To će neminovno dovesti do pada prinosa i proizvodnje. Problem je i to što bi kontrola zemljišta i voda morala da bude daleko stroža i rigoroznija nego što je sada. U suprotnom, dugoročne posledice mogu biti veoma ozbiljne – kaže on.
Na kraju, Leposavić ističe da se od Ministarstva očekuje da preduzme korake ka zaštiti i proizvođača i potrošača, kako trenutnim, tako i sistemskim merama.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.
