СВЕТСКА КРИЗА СТИЖЕ НА ЊИВЕ Недостатак ђубрива прети производњи хране СКУП АЗОТ, ДЕФИЦИТ ФОСФОРА
Криза у снабдевању нафтом и енергентима, о којој се говори већ месецима, све озбиљније погађа и производњу минералних ђубрива, посебно НПК формулација, које су кључне за ратарску и повртарску производњу.
О томе смо писали још пре месец дана, упозоравајући да би поремећаји на тржишту могли директно да се прелију на пољопривреду, кроз више цене, несташице и пад квалитета производа који стижу на домаће тржиште.
У међувремену, проблеми су постали још видљивији. Како упозорава др Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку, тржиште се већ прилагођава кризним околностима, али често на штету произвођача.
– Проблеми већ постоје и у великој прерађивачкој индустрији, где је све теже обезбедити поједине формулације. Посебан проблем је азот, на чију цену највише утичу нафта и енергенти. Други велики проблем је фосфор, који је дефицитаран, а управо је неопходан за многе производне процесе, док га у ђубриву често нема у прописаним количинама.
Тај притисак се већ осећа на тржишту и сигурно је да се ситуација неће тако брзо вратити у нормалу. Не може се очекивати потпуно стабилно снабдевање без проблема у добављачким ланцима. Произвођачи су прилично дестимулисани, пре свега због високих цена – каже Лепосавић.
У таквим околностима, део трговаца и дистрибутера користи ситуацију за додатно подизање цена, док су други принуђени да увозе ђубриво из земаља које га имају на располагању, без много простора да бирају квалитет.
На органско се не можемо ослонити
Иако се често као алтернатива помињу органска ђубрива, Лепосавић сматра да Србија тренутно нема капацитете да се озбиљније ослони на такав модел производње.
– За озбиљнију производњу органских ђубрива потребна су велика улагања, озбиљан сточни фонд и системска подршка. А управо је недостатак органске материје један од највећих проблема наших њива. Није суштина само у микро- и макроелементима, већ у томе што органска материја поправља физичке, хемијске и биолошке особине земљишта, задржава влагу и директно утиче на производну способност и продуктивност – објашњава он.
Посебан проблем, како наводи, представљају ђубрива која стижу из појединих земаља северне Африке, укључујући Алжир, где је већ било озбиљних полемика због повећаног садржаја тешких метала, посебно кадмијума.
– Француска је радила додатне анализе код великих алжирских добављача и у појединим производима пронађене су повећане концентрације кадмијума и других тешких метала. Због тога су контроле хране и сировина додатно пооштрене – објашњава Лепосавић.
Он упозорава да проблем није само у самом ђубриву, већ и у томе што се тешки метали касније могу акумулирати у земљишту и биљкама, посебно у кртоластим и коренастим културама.
– Данас се у Француској контролише практично све, од хлеба до комплетне прехрамбене индустрије. Посебно се прате производи код којих постоји могућност акумулације тешких метала. Зато наши озбиљни извозници све чешће раде додатне анализе у европским лабораторијама, јер им то подиже рејтинг и олакшава извоз робе – каже он.
Говорећи о ценама ђубрива, Лепосавић истиче да нема наговештаја њиховог скоријег пада.
– Напротив, читава ситуација на глобалном тржишту показује да сви покушавају да надокнаде губитке и зараде у наредним рундама поскупљења. Практично никоме у овом систему није добро. Пољопривредници су у најтежој позицији јер је све поскупело – од енергената и радне снаге до репроматеријала и транспорта. Радну снагу је све теже обезбедити, а сви ти инпути директно утичу на производњу. Поред тога, присутна је и велика неизвесност, јер нико не зна шта ће се даље дешавати на тржишту – каже Лепосавић.
Посебан проблем је азот, на чију цену највише утичу нафта и енергенти
Он упозорава да ће даљи раст цена ђубрива готово сигурно довести и до виших цена хране, али и до смањења употребе минералних ђубрива на њивама.
– Због високих цена минералних ђубрива многи произвођачи ће сигурно смањивати улагања и количине које уносе у земљиште. То ће неминовно довести до пада приноса и производње. Проблем је и то што би контрола земљишта и вода морала да буде далеко строжа и ригорознија него што је сада. У супротном, дугорочне последице могу бити веома озбиљне – каже он.
На крају, Лепосавић истиче да се од Министарства очекује да предузме кораке ка заштити и произвођача и потрошача, како тренутним, тако и системским мерама.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.
