„CSR Srbija 2026”: Može li se u doba krize poslovati odgovorno prema zajednici, ili ćemo svi da STISNEMO NOVČANIKE I ZATVORIMO SRCA

Predstavnici institucija, privrede, međunarodnih organizacija i stručne javnosti razgovarali su o tome kako se principi održivosti i odgovornosti sve više ugrađuju u poslovne modele.

Skup je otvoren pozdravnim govorima predstavnika državnih institucija i međunarodnih organizacija, koji su ukazali na značaj povezivanja javnog, privatnog i civilnog sektora u rešavanju društvenih izazova. 

-Mi od 2015. održavamo ovu konferenciju, svašta se za to vreme desilo, prošli smo kroz brojne krize, najveća je svakako kovid pandemija. Gledali smo kako se ponašaju države, razvijenija društva, ali i kako se ponašaju kompanije – rekao je domaćin, Robert Čoban. – Danas često imamo situaciju da kompanije kažu „globalna je kriza, situacija je nesigurna, nećemo da ulažemo u lokalne zajednice gde imamo fabrike“. Kompanije su sad u situaciji da preispituju svaki dinar, i stvarno je veliko pitanje kako realizovati društveno odgovorno poslovanje. Velike kompanije nisu odustale, a veliki broj domaćih kompanija počeo je da ih sledi, i to su lepe vesti.

Učesnici su govorili o tome da društvena odgovornost više nije izdvojena aktivnost kompanija, već deo njihove dugoročne strategije razvoja, bez obzira na novu krizu, ne samo izazvanu ratovima, već i tehnološkom revolucijom, izazvanom AI ekspanzijom.

Danilo Golubović, posebni savetnik ministra za evropske integreacije istakao je da Srbija, kroz reformski proces i pristupanje Evropskoj uniji u okviru Klastera 4 – zelena agenda i održiva povezanost, unapređuje standarde u oblasti socijalne politike, radnih prava, zaštite životne sredine i održivog razvoja. 

Skup su pozdravili i Milan Antonijević, poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Karol Vinjo, zamenica direktorke UNICEF Srbija.

Prvi panel, pod nazivom „Partnerstva kao pokretači društvenih i sistemskih promena“, bio je posvećen saradnji različitih aktera u stvaranju održivih rešenja. U panelu koji je vodila Jelena Kovačević iz UNICEF-a Srbija, učesnici su razmatrali kako kompanije, institucije i međunarodne organizacije mogu zajednički da utiču na društveni razvoj, kao i na koji način se odgovorno poslovanje sve više povezuje sa digitalizacijom, održivošću i korporativnim upravljanjem. Na pitanja i dileme vezane za društveno važan rad koji uključuje angažovanje zaposlenih i volontiranje, odgovarali su Dijana Prohaska iz kompanije Grundfos Srbija, Aleksandar Milosavljević, alpinista, Milica Begenišić ESG menadžerka kompanije Jetel i Marko Milanković, direktor komunikacija kompanije NELT.

-Cilj nam je da u strateškom partnerstvu s UNICEF-om i državnim organizacijama napravimo bolje i sigurnije okruženje za decu, da ostvarimo digitalnu inkluziju, kako bi sva deca imala jednak pristup internetu, a to znači i šansi za obrazovanje i bolji život – rekla je Milica Begenišić, dok su se panelisti složili s konstatacijom da je neophodno angažovati i srednja i mala preduzeća, kako bismo svi radili na boljim uslovima za život lokalnih zajednica i osetljivih grupa.

U drugom panelu, „Društvena odgovornost i doprinos kompanija lokalnoj zajednici“, fokus je bio na konkretnim primerima iz prakse i uticaju koji kompanije imaju u sredinama u kojima posluju. Posebna pažnja posvećena je temama zaštite životne sredine, saradnje sa lokalnim akterima i razvoju inicijativa koje donose dugoročne koristi za zajednicu, a o tome su pričali Ivana Vasić iz Vojvodinašuma, Valentina Gagić iz kompanije Lisca, Željko Bačkulić iz Karlsberg Srbije, Vera Vuković iz Corisa, Jovan Milićević, iz kompanije Rio Sava Exploration, kao i Sanja Bunić iz Privredne komore Srbije.

Tokom skupa istaknuto je da društveno odgovorno poslovanje više nije pitanje imidža, već konkurentnosti, otpornosti i odnosa kompanija prema zaposlenima, zajednici i životnoj sredini. Učesnici su ocenili da su partnerstva i razmena iskustava jedan od ključnih preduslova za stvaranje održivijeg poslovnog okruženja u Srbiji.

I. Radoičić