„CSR Србија 2026”: Може ли се у доба кризе пословати одговорно према заједници, или ћемо сви да СТИСНЕМО НОВЧАНИКЕ И ЗАТВОРИМО СРЦА

Представници институција, привреде, међународних организација и стручне јавности разговарали су о томе како се принципи одрживости и одговорности све више уграђују у пословне моделе.

Скуп је отворен поздравним говорима представника државних институција и међународних организација, који су указали на значај повезивања јавног, приватног и цивилног сектора у решавању друштвених изазова. 

-Ми од 2015. одржавамо ову конференцију, свашта се за то време десило, прошли смо кроз бројне кризе, највећа је свакако ковид пандемија. Гледали смо како се понашају државе, развијенија друштва, али и како се понашају компаније – рекао је домаћин, Роберт Чобан. – Данас често имамо ситуацију да компаније кажу „глобална је криза, ситуација је несигурна, нећемо да улажемо у локалне заједнице где имамо фабрике“. Компаније су сад у ситуацији да преиспитују сваки динар, и стварно је велико питање како реализовати друштвено одговорно пословање. Велике компаније нису одустале, а велики број домаћих компанија почео је да их следи, и то су лепе вести.

Учесници су говорили о томе да друштвена одговорност више није издвојена активност компанија, већ део њихове дугорочне стратегије развоја, без обзира на нову кризу, не само изазвану ратовима, већ и технолошком револуцијом, изазваном АИ експанзијом.

Данило Голубовић, посебни саветник министра за европске интегреације истакао је да Србија, кроз реформски процес и приступање Европској унији у оквиру Кластера 4 – зелена агенда и одржива повезаност, унапређује стандарде у области социјалне политике, радних права, заштите животне средине и одрживог развоја. 

Скуп су поздравили и Милан Антонијевић, повереник за заштиту равноправности и Карол Вињо, заменица директорке УНИЦЕФ Србија.

Први панел, под називом „Партнерства као покретачи друштвених и системских промена“, био је посвећен сарадњи различитих актера у стварању одрживих решења. У панелу који је водила Јелена Ковачевић из УНИЦЕФ-а Србија, учесници су разматрали како компаније, институције и међународне организације могу заједнички да утичу на друштвени развој, као и на који начин се одговорно пословање све више повезује са дигитализацијом, одрживошћу и корпоративним управљањем. На питања и дилеме везане за друштвено важан рад који укључује ангажовање запослених и волонтирање, одговарали су Дијана Прохаска из компаније Грундфос Србија, Александар Милосављевић, алпиниста, Милица Бегенишић ЕСГ менаџерка компаније Јетел и Марко Миланковић, директор комуникација компаније НЕЛТ.

-Циљ нам је да у стратешком партнерству с УНИЦЕФ-ом и државним организацијама направимо боље и сигурније окружење за децу, да остваримо дигиталну инклузију, како би сва деца имала једнак приступ интернету, а то значи и шанси за образовање и бољи живот – рекла је Милица Бегенишић, док су се панелисти сложили с констатацијом да је неопходно ангажовати и средња и мала предузећа, како бисмо сви радили на бољим условима за живот локалних заједница и осетљивих група.

У другом панелу, „Друштвена одговорност и допринос компанија локалној заједници“, фокус је био на конкретним примерима из праксе и утицају који компаније имају у срединама у којима послују. Посебна пажња посвећена је темама заштите животне средине, сарадње са локалним актерима и развоју иницијатива које доносе дугорочне користи за заједницу, а о томе су причали Ивана Васић из Војводинашума, Валентина Гагић из компаније Лисца, Жељко Бачкулић из Карлсберг Србије, Вера Вуковић из Corisа, Јован Милићевић, из компаније Rio Sava Exploration, као и Сања Бунић из Привредне коморе Србије.

Током скупа истакнуто је да друштвено одговорно пословање више није питање имиџа, већ конкурентности, отпорности и односа компанија према запосленима, заједници и животној средини. Учесници су оценили да су партнерства и размена искустава један од кључних предуслова за стварање одрживијег пословног окружења у Србији.

И. Радоичић