BITKA ZA PRAVI MED U SRBIJI Pčelari u borbi za opstanak upozoravaju na „lavinu“ falsifikata koja uništava tržište
Srpski pčelari vode sve težu bitku – ne samo sa vremenskim nepogodama i slabim prinosima, već i sa, kako tvrde, masovnom pojavom falsifikovanog meda koji ozbiljno ugrožava domaću proizvodnju.
Dok su košnice ovih dana pune bagremovog mirisa, a pčelari na polovini sezone vrcanja meda, umesto zadovoljstva sve je više zabrinutosti. Prinosi bagremovog meda trenutno se kreću od 10 do 15 kilograma po košnici, što je, prema rečima predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljuba Živadinovića, posledica nestabilnog vremena i slabog unosa nektara. Ipak, pčelari se nadaju da bi najavljeno toplije vreme moglo popraviti ovogodišnji bilans.
Međutim, mnogo veći problem od klime postali su falsifikati meda koji već treću godinu potiskuju pravi domaći proizvod sa tržišta.
– Uvozna cena tih falsifikata kreće se od 1,6 do dva evra, a proizvodna cena pravog meda je dva do pet puta veća, u zavisnosti od vrste – rekao je za RTS Živadinović.
Savremeni falsifikati više nisu jednostavne mešavine šećera i sirupa već tehnološki napredni proizvodi koji prolaze većinu laboratorijskih analiza (predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović)
Kako dodaje, savremeni falsifikati više nisu jednostavne mešavine šećera i sirupa, već tehnološki napredni proizvodi koji prolaze većinu laboratorijskih analiza. Zbog toga je potrošačima sve teže da prepoznaju šta je zaista prirodan med.
Prema tvrdnjama pčelara, postoje i sumnje da se deo uvoznog meda prepakuje i izvozi kao domaći. Takav scenario mogao bi ozbiljno da ugrozi ugled srpskog meda na evropskom tržištu.
Zloupotreba subvencija
Dodatnu gorčinu u sektor unose i zloupotrebe državnih subvencija. Trenutno se po košnici dobija 1.000 dinara podsticaja, ali pčelari tvrde da pojedinci prijavljuju i pčelinjake koji ne postoje.
– Imali smo slučaj čoveka koji je prijavio 400 košnica i dobijao subvencije, a nije imao nijednu pčelu – navodi Živadinović.
Kao jedno od rešenja predlaže se uvođenje strože digitalne kontrole kroz sistem eAgrar, kako bi se smanjile zloupotrebe i obezbedila veća zaštita domaćih pčelara.
Jer, kako upozoravaju u pčelarskim udruženjima, borba za pravi med više nije samo pitanje tržišta – već i pitanje opstanka domaće poljoprivrede.
Posledice, upozoravaju pčelari, mogu biti mnogo veće nego što se na prvi pogled čini. Zbog niskih cena i nelojalne konkurencije mnogi odustaju od pčelarstva, a broj košnica se smanjuje.
– Ako ne bude pčela, neće biti ni dovoljnog oprašivanja. To znači manje prinose u poljoprivredi i skuplju hranu za sve građane – kaže Živadinović.
600 miliona evra korist za poljoprivredu od pčela
Pčele, inače, imaju ogroman značaj za domaću poljoprivredu. Procenjuje se da njihovo oprašivanje godišnje povećava vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji za više od 600 miliona evra.
Problem predstavlja i nedovoljno efikasna kontrola. Iako inspekcije uzimaju uzorke meda, nove metode falsifikovanja često ostaju neotkrivene. Pčelari podsećaju i da je laboratorija koja je raspolagala naprednom metodom otkrivanja falsifikata bila obijena ubrzo nakon uvođenja te tehnologije, a slučaj ni do danas nije rasvetljen.