БИТКА ЗА ПРАВИ МЕД У СРБИЈИ Пчелари у борби за опстанак упозоравају на „лавину“ фалсификата која уништава тржиште
Српски пчелари воде све тежу битку – не само са временским непогодама и слабим приносима, већ и са, како тврде, масовном појавом фалсификованог меда који озбиљно угрожава домаћу производњу.
Док су кошнице ових дана пуне багремовог мириса, а пчелари на половини сезоне вrcања меда, уместо задовољства све је више забринутости. Приноси багремовог меда тренутно се крећу од 10 до 15 килограма по кошници, што је, према речима председника Савеза пчеларских организација Србије Родољуба Живадиновића, последица нестабилног времена и слабог уноса нектара. Ипак, пчелари се надају да би најављено топлије време могло поправити овогодишњи биланс.
Међутим, много већи проблем од климе постали су фалсификати меда који већ трећу годину потискују прави домаћи производ са тржишта.
– Увозна цена тих фалсификата креће се од 1,6 до два евра, а производна цена правог меда је два до пет пута већа, у зависности од врсте – рекао је за РТС Живадиновић.
Савремени фалсификати више нису једноставне мешавине шећера и сирупа већ технолошки напредни производи који пролазе већину лабораторијских анализа (председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић)
Како додаје, савремени фалсификати више нису једноставне мешавине шећера и сирупа, већ технолошки напредни производи који пролазе већину лабораторијских анализа. Због тога је потрошачима све теже да препознају шта је заиста природан мед.
Према тврдњама пчелара, постоје и сумње да се део увозног меда препакује и извози као домаћи. Такав сценарио могао би озбиљно да угрози углед српског меда на европском тржишту.
Злоупотреба субвенција
Додатну горчину у сектор уносе и злоупотребе државних субвенција. Тренутно се по кошници добија 1.000 динара подстицаја, али пчелари тврде да појединци пријављују и пчелињаке који не постоје.
– Имали смо случај човека који је пријавио 400 кошница и добијао субвенције, а није имао ниједну пчелу – наводи Живадиновић.
Као једно од решења предлаже се увођење строже дигиталне контроле кроз систем еАграр, како би се смањиле злоупотребе и обезбедила већа заштита домаћих пчелара.
Јер, како упозоравају у пчеларским удружењима, борба за прави мед више није само питање тржишта – већ и питање опстанка домаће пољопривреде.
Последице, упозоравају пчелари, могу бити много веће него што се на први поглед чини. Због ниских цена и нелојалне конкуренције многи одустају од пчеларства, а број кошница се смањује.
– Ако не буде пчела, неће бити ни довољног опрашивања. То значи мање приносе у пољопривреди и скупљу храну за све грађане – каже Живадиновић.
600 милиона евра корист за пољопривреду од пчела
Пчеле, иначе, имају огроман значај за домаћу пољопривреду. Процењује се да њихово опрашивање годишње повећава вредност пољопривредне производње у Србији за више од 600 милиона евра.
Проблем представља и недовољно ефикасна контрола. Иако инспекције узимају узорке меда, нове методе фалсификовања често остају неоткривене. Пчелари подсећају и да је лабораторија која је располагала напредном методом откривања фалсификата била обијена убрзо након увођења те технологије, а случај ни до данас није расветљен.