Ko je prvi u Srbobranu rekao „Ovaj mali će uspeti“? STEFAN BUKINAC O REPREZENTACIJI: Imamo selektora koji zna kako se osvaja Mundijal

U generaciji igrača koja je već osetila ritam najveće scene nalazi se i Stefan Bukinac, levi bek koji je posle dobrih igara u dresu Vojvodine napravio iskorak u inostranstvo i obukao dres Jang Bojsa.

Posle debija za A reprezentaciju Srbije u martovskom ciklusu i minuta protiv aktuelnog prvaka Evrope, selekcije Španije, Bukinac je ponovo u Staroj Pazovi, gde sa saigračima vredno radi uoči prijateljskih mečeva protiv Zelenortskih Ostrva i Meksika. Skroman, smiren i motivisan, ne krije da mu je svaki dolazak u nacionalni tim posebna emocija.

– Iskreno, svi smo došli malo umorni, ali srećni što smo se okupili. Većina nas je prošla mlađe selekcije i najviše volimo da dođemo u Staru Pazovu, da se družimo i treniramo. Do sada je sve super, ide kako treba – rekao je za sajt FSS. 

Selektor Veljko Paunović već na prvim treninzima mogao je da vidi ogromnu energiju i želju mladih igrača da se nametnu.

– Svi smo željni da se dokažemo selektoru. Svaki igrač na svakom treningu daje 100 odsto i mislim da se time podiže kvalitet rada. Svako hoće da se izbori za svoj status u reprezentaciji.

Martovski prozor ostaće mu zauvek u sećanju. Protiv Španije je debitovao u dresu A tima Srbije, a samo nekoliko dana kasnije upisao i minute protiv Saudijske Arabije.

– Nisam ni bio svestan šta se dešava. Zagrevao sam se i nisam očekivao da ću ući baš protiv Španije. Kada me je selektor pozvao, nekako mi je u glavi odzvanjalo: ‘Evo ti šanse, sad ostvari svoj san.’ Ostaće mi to zauvek u sećanju, pogotovo što je bilo protiv aktuelnih prvaka Evrope i jedne od najkvalitetnijih reprezentacija na svetu. Jeste da rezultat nije bio baš bajan, ali uspomena je neverovatna.

Posebno pamti i reči Veljka Paunovića pred ulazak u igru.

– Selektor mi je rekao: ‘Veruj u sebe i pokaži to što znaš. Opusti se, pogreši sto puta, samo nemoj da se plašiš. Najbitnije je da se ne bojiš greške i tvoj kvalitet će doći do izražaja.’ To mi je mnogo značilo.

Srbiju sada očekuju novi ozbiljni testovi protiv učesnika Mundijala.

– Mnogo nam znače ovakve utakmice. To su sve dobre pripreme za Ligu nacija, da vidimo gde smo i šta smo. Uradili smo dobru analizu prvog protivnika, tako da se polako spremamo i sklapamo za tu utakmicu. Idemo na pobedu, naravno.

O selekciji Zelenortskih Ostrva kaže da je ostavila dobar prvi utisak.

– Danas više nema reprezentacije za koju možeš da kažeš da ćeš je lako pobediti. Koliko smo videli, tehnički su dobri, nisu uopšte loši. U četvrtak smo radili malo defanzivnu organizaciju, u petak ofanzivnu, pa se polako spremamo.

Poseban spektakl očekuje Srbiju u Meksiku, protiv jednog od domaćina Svetskog prvenstva.

– U to uopšte ne sumnjam. Meksikanci su stvarno fanatici za fudbal. Video sam stadion, stvarno izgleda fenomenalno i ta utakmica će biti odlična za gledanje.

Posle dobrih igara u dresu Vojvodine, Bukinac je napravio transfer u Jang Bojs, gde je iza sebe ostavio prvu sezonu u švajcarskom fudbalu.

– Imao sam malo problema prva dva-tri meseca, jer je tamo veštačka trava, ali sada sam se potpuno navikao i ustalio u timu. Imali smo malo krizu rezultata, pobedimo jednu, izgubimo drugu, nismo mogli da uhvatimo ritam. Na kraju smo se podigli, ali nije bilo dovoljno za Evropu.

Sa osmehom priča o ludim rezultatima u švajcarskom prvenstvu.

– Meni baš odgovara taj stil, jer mogu mnogo da trčim i igra se otvoren fudbal. Zato sam i izabrao tu ligu. Sada smo igrali protiv Tuna 8:3, što je neverovatno. Bilo je crvenih kartona, mnogo golova, baš ludo. Tamo skoro da nema 0:0, uvek bude 3:2, 3:3… Iskreno, meni to baš odgovara. Tun je prošle sezone igrao drugu ligu, a sada su šampioni. Nije mala stvar dati osam golova ekipi koja je uzela titulu.

Bukinac je deo generacije koja je u kadetskom uzrastu stigla do polufinala Evropskog prvenstva u Izraelu, gde je eliminisana posle penala protiv Holandije.

– To mi je i danas u glavi. Sećam se da sam izašao u 90. minutu, Radonja je ušao umesto mene i promašio penal. Često uhvatim sebe u razmišljanju šta bi se desilo da sam ostao u igri i šutirao penal. Možda bih ga ja dao – kaže kroz uzdah.

Upravo ta generacija sada polako stiže i do A tima Srbije.

– Ima nas već nekoliko iz te generacije i mislim da se dobro razvijamo. Vidimo da sistem funkcioniše i da napredujemo kako treba.

Poseban motiv vidi i u pričama da Srbija dugo traži rešenje na poziciji beka.

– Meni stvara motivaciju kada čujem takve priče. Tada želim da treniram još jače i pokažem da zaslužujem da budem ovde.

Kada je reč o Evropskom prvenstvu za mlade, ambicije su velike.

– Baš smo pre neki dan pričali o tome. Crtali smo sastav i razmišljali ko bi sve mogao da igra. Stvarno može da se sastavi ozbiljan tim. Dolaze i momci iz mlađih generacija, tako da mislim da možemo daleko da doguramo.

TRI SEKUNDE – SRBOBRAN, SERGEJ I SNOVI O MUNDIJALU

U rubrici TRI SEKUNDE, Stefan je imao upravo toliko vremena na raspolaganju da razmisli o odgovorima na svako od 20 blic pitanja. Bez mnogo razmišljanja, bez pripreme i dugih analiza. Samo prva asocijacija na pojam koji čuje. Upravo se u takvim odgovorima najbolje vide karakter igrača, njegove emocije, uspomene i snovi.

Izdvajamo 11 najzanimljivijih.

Stadion koji ti je do sada ostavio najjači utisak i zbog čega?

– Stadion Zenita u Sankt Peterburgu. Prvi put sam video tako nešto. Ogroman objekat, može da se otvori i zatvori, baš je neverovatan.

Ko je prvi u Srbobranu rekao: „Ovaj mali će uspeti“?

– Moj tata. Iskreno, on mi je uvek bio najveća podrška. Samo sam njega slušao.

Da nisi fudbaler, bio bi…?

– Teniser. Igrao sam malo kao mali, nisam nešto mnogo, ali pratim Novaka Đokovića. On mi je najveći sportski uzor.

Deo dana koji najviše voliš tokom reprezentativnog okupljanja?

– Dan posle utakmice, kada se pobedi. Oporavak, slavlje, druženje. Odemo malo da igramo košarku, opustimo se, smejemo… Mnogo lep osećaj.

Zlatna ribica?

– Tri želje. Prvo, najbitnije, da smo svi zdravi. Zdravlje je na prvom mestu. Drugo, da ispunimo ciljeve sa reprezentacijom. I treće, voleo bih da osvojim titulu sa Jang Bojsom.

Krivokapić?

– Nema šta, mnogo mi je pomogao u karijeri. Sa njim smo odmalena i mislim da je baš on napravio tu atmosferu u kadetima. Zato smo i stigli do polufinala Evropskog prvenstva. Pre svega je fantastičan čovek i stvarno sam mnogo naučio od njega, kao i svi ovi momci koji su sada ovde. Nas pet-šest iz te generacije sada smo u A timu, tako da se vidi koliko je dobar posao uradio.

Televizor?

– Sergej. A znate zašto? Kada sam ga video uživo na treningu i utakmici, to je potpuno druga priča. Nije mi na televiziji delovao toliko dobro. Način na koji igra, kako razmišlja, odluke koje donosi… A uopšte nije spor. Kada krene, iz tri koraka je već na pola terena. Oduševio me je.

Mundijal?

– Južna Afrika 2010. Sećam se da sam baš teško podneo onaj poraz. Maštam o 2030. Deluje daleko, ali nije baš tako. Mislim da je najveći san svakog igrača da osvoji Svetsko prvenstvo. Ne postoji veći uspeh od toga. Svi živimo za to i svima nam je 2030. negde u mislima. Pogotovo što imamo selektora koji zna kako se osvaja Mundijal. Zbog njega, svi još više verujemo.

Pismeni zadatak?

– Srpski mi baš i nije išao u OŠ „Vuk Karadžić“. Za pismene zadatke mi je mama uvek pomagala. Ona je bila bolja u tome, a ja sam samo prepisivao. Bolji sam bio u matematici.

Roštilj?

– Pre tri dana u Srbobranu, sa porodicom i najbližima.

Film?

– Južni vetar.