Ко је први у Србобрану рекао „Овај мали ће успети“? СТЕФАН БУКИНАЦ О РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ: Имамо селектора који зна како се осваја Мундијал
Млада репрезентација Србије полако прераста у озбиљну конкуренцију и базу за будућност А тима.
У генерацији играча која је већ осетила ритам највеће сцене налази се и Стефан Букинац, леви бек који је после добрих игара у дресу Војводине направио искорак у иностранство и обукао дрес Јанг Бојса.
После дебија за А репрезентацију Србије у мартовском циклусу и минута против актуелног првака Европе, селекције Шпаније, Букинац је поново у Старој Пазови, где са саиграчима вредно ради уочи пријатељских мечева против Зеленортских Острва и Мексика. Скроман, смирен и мотивисан, не крије да му је сваки долазак у национални тим посебна емоција.
– Искрено, сви смо дошли мало уморни, али срећни што смо се окупили. Већина нас je прошла млађе селекције и највише волимо да дођемо у Стару Пазову, да се дружимо и тренирамо. До сада је све супер, иде како треба – рекао је за сајт ФСС.
Селектор Вељко Пауновић већ на првим тренинзима могао је да види огромну енергију и жељу младих играча да се наметну.
– Сви смо жељни да се докажемо селектору. Сваки играч на сваком тренингу даје 100 одсто и мислим да се тиме подиже квалитет рада. Свако хоће да се избори за свој статус у репрезентацији.
Мартовски прозор остаће му заувек у сећању. Против Шпаније је дебитовао у дресу А тима Србије, а само неколико дана касније уписао и минуте против Саудијске Арабије.
– Нисам ни био свестан шта се дешава. Загревао сам се и нисам очекивао да ћу ући баш против Шпаније. Када ме је селектор позвао, некако ми је у глави одзвањало: ‘Ево ти шансе, сад оствари свој сан.’ Остаће ми то заувек у сећању, поготово што је било против актуелних првака Европе и једне од најквалитетнијих репрезентација на свету. Јесте да резултат није био баш бајан, али успомена је невероватна.
Посебно памти и речи Вељка Пауновића пред улазак у игру.
– Селектор ми је рекао: ‘Веруј у себе и покажи то што знаш. Опусти се, погреши сто пута, само немој да се плашиш. Најбитније је да се не бојиш грешке и твој квалитет ће доћи до изражаја.’ То ми је много значило.
Србију сада очекују нови озбиљни тестови против учесника Мундијала.
– Много нам значе овакве утакмице. То су све добре припреме за Лигу нација, да видимо где смо и шта смо. Урадили смо добру анализу првог противника, тако да се полако спремамо и склапамо за ту утакмицу. Идемо на победу, наравно.
О селекцији Зеленортских Острва каже да је оставила добар први утисак.
– Данас више нема репрезентације за коју можеш да кажеш да ћеш је лако победити. Колико смо видели, технички су добри, нису уопште лоши. У четвртак смо радили мало дефанзивну организацију, у петак офанзивну, па се полако спремамо.
Посебан спектакл очекује Србију у Мексику, против једног од домаћина Светског првенства.
– У то уопште не сумњам. Мексиканци су стварно фанатици за фудбал. Видео сам стадион, стварно изгледа феноменално и та утакмица ће бити одлична за гледање.
После добрих игара у дресу Војводине, Букинац је направио трансфер у Јанг Бојс, где је иза себе оставио прву сезону у швајцарском фудбалу.
– Имао сам мало проблема прва два-три месеца, јер је тамо вештачка трава, али сада сам се потпуно навикао и усталио у тиму. Имали смо мало кризу резултата, победимо једну, изгубимо другу, нисмо могли да ухватимо ритам. На крају смо се подигли, али није било довољно за Европу.
Са осмехом прича о лудим резултатима у швајцарском првенству.
– Мени баш одговара тај стил, јер могу много да трчим и игра се отворен фудбал. Зато сам и изабрао ту лигу. Сада смо играли против Туна 8:3, што је невероватно. Било је црвених картона, много голова, баш лудо. Тамо скоро да нема 0:0, увек буде 3:2, 3:3… Искрено, мени то баш одговара. Тун је прошле сезоне играо другу лигу, а сада су шампиони. Није мала ствар дати осам голова екипи која је узела титулу.
Букинац је део генерације која је у кадетском узрасту стигла до полуфинала Европског првенства у Израелу, где је елиминисана после пенала против Холандије.
– То ми је и данас у глави. Сећам се да сам изашао у 90. минуту, Радоња је ушао уместо мене и промашио пенал. Често ухватим себе у размишљању шта би се десило да сам остао у игри и шутирао пенал. Можда бих га ја дао – каже кроз уздах.
Управо та генерација сада полако стиже и до А тима Србије.
– Има нас већ неколико из те генерације и мислим да се добро развијамо. Видимо да систем функционише и да напредујемо како треба.
Посебан мотив види и у причама да Србија дуго тражи решење на позицији бека.
– Мени ствара мотивацију када чујем такве приче. Тада желим да тренирам још јаче и покажем да заслужујем да будем овде.
Када је реч о Европском првенству за младе, амбиције су велике.
– Баш смо пре неки дан причали о томе. Цртали смо састав и размишљали ко би све могао да игра. Стварно може да се састави озбиљан тим. Долазе и момци из млађих генерација, тако да мислим да можемо далеко да догурамо.
ТРИ СЕКУНДЕ – СРБОБРАН, СЕРГЕЈ И СНОВИ О МУНДИЈАЛУ
У рубрици ТРИ СЕКУНДЕ, Стефан је имао управо толико времена на располагању да размисли о одговорима на свако од 20 блиц питања. Без много размишљања, без припреме и дугих анализа. Само прва асоцијација на појам који чује. Управо се у таквим одговорима најбоље видe карактер играча, његове емоције, успомене и снови.
Издвајамо 11 најзанимљивијих.
Стадион који ти је до сада оставио најјачи утисак и због чега?
– Стадион Зенита у Санкт Петербургу. Први пут сам видео тако нешто. Огроман објекат, може да се отвори и затвори, баш је невероватан.
Ко је први у Србобрану рекао: „Овај мали ће успети“?
– Мој тата. Искрено, он ми је увек био највећа подршка. Само сам њега слушао.
Да ниси фудбалер, био би…?
– Тенисер. Играо сам мало као мали, нисам нешто много, али пратим Новака Ђоковића. Он ми је највећи спортски узор.
Део дана који највише волиш током репрезентативног окупљања?
– Дан после утакмице, када се победи. Опоравак, славље, дружење. Одемо мало да играмо кошарку, опустимо се, смејемо… Много леп осећај.
Златна рибица?
– Три жеље. Прво, најбитније, да смо сви здрави. Здравље је на првом месту. Друго, да испунимо циљеве са репрезентацијом. И треће, волео бих да освојим титулу са Јанг Бојсом.
Кривокапић?
– Нема шта, много ми је помогао у каријери. Са њим смо одмалена и мислим да је баш он направио ту атмосферу у кадетима. Зато смо и стигли до полуфинала Европског првенства. Пре свега је фантастичан човек и стварно сам много научио од њега, као и сви ови момци који су сада овде. Нас пет-шест из те генерације сада смо у А тиму, тако да се види колико је добар посао урадио.
Телевизор?
– Сергеј. А знате зашто? Када сам га видео уживо на тренингу и утакмици, то је потпуно друга прича. Није ми на телевизији деловао толико добро. Начин на који игра, како размишља, одлуке које доноси… А уопште није спор. Када крене, из три корака је већ на пола терена. Одушевио ме је.
Мундијал?
– Јужна Африка 2010. Сећам се да сам баш тешко поднео онај пораз. Маштам о 2030. Делује далеко, али није баш тако. Мислим да је највећи сан сваког играча да освоји Светско првенство. Не постоји већи успех од тога. Сви живимо за то и свима нам је 2030. негде у мислима. Поготово што имамо селектора који зна како се осваја Мундијал. Због њега, сви још више верујемо.
Писмени задатак?
– Српски ми баш и није ишао у ОШ „Вук Караџић“. За писмене задатке ми је мама увек помагала. Она је била боља у томе, а ја сам само преписивао. Бољи сам био у математици.
Роштиљ?
– Пре три дана у Србобрану, са породицом и најближима.
Филм?
– Јужни ветар.