Antonio Košta nakon sastanka sa Vučićem: Nikoga ne ucenjujemo, otvoreno radimo sa vlastima u Srbiji da postignemo rezultate

Košta je to rekao posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, na zajedničkoj konferenciji za medije u Palati Srbija, odgovarajući na pitanje zbog čega Brisel stalno postavlja nove uslove i ucenjuje Srbiju na evropskom putu, umesto da nagradi njen ekonomski uspeh i konstruktivnu ulogu.

"Mi imamo zajednički cilj, zajednički interes, zemlje kandidati i EU, da postignu i ispune ovaj proces i to što pre. I zato moramo tesno da sarađujemo na vrlo iskren način, da rešimo probleme i postignemo rezultate. Proces pristupanja je proces zasnovan na zaslugama, i sve zemlje moraju da ispune različite kriterijume. A ono što radimo u Srbiji, kao i u Ukrajini i sa Moldavijom i preostalih pet kandidata sa Zapadnog Balkana, jeste da idemo korak po korak kako bismo postigli rezultate u tome", rekao je Košta.

Naveo je da su neke reforme teške i da se mora pokušati naći rešenja, navodeći da su glavna pitanja koja se trenutno razmatraju sprovođenje reformi pravosudnih organa i usklađenost sa preporukama Venecijanske komisije.

"Potrebno je završiti u potpunosti izborni okvir i to u skladu sa venecijanskim preporukama. Srbija je usvojila četiri važna zakona, to je važan korak, ali sada treba završiti još preostala dva elementa. Imamo i problem sa REM-om. Pokušali smo i razgovarali smo dosta o tome. Predsednica Fon der Lejen i ja smo se dva puta sreli sa predsednikom Vučićem u pokušaju da pronađemo rešenja. To je pitanje koje je potrebno, ne samo vlada, već i civilno društvo i opozicija, da budu uključeni u to. Oni se nekada ne slažu, ali moramo da nastavimo da pokušamo da pronađemo dobra rešenja, jer najvažnije jeste da se osigura da imamo ambijent za slobodno izražavanje, slobodno informisanje", kazao je Košta.

Naveo je da je proces pristupanja vrlo zahtevan i izazovan, kako za EU, ali naročito za zemlje kandidate. 

"Oni da sprovedu brojne reforme, da prenesu i jezik i pravni poredak, ogromne pravne tekovine koje je EU razvila u proteklih 70 godina. Treba da reformišu svoje institucije, svoju ekonomsku strukturu, a takođe treba da se usklade sa našom spoljnom politikom i da jačaju veze sa našim zajedničkim vrednostima, i to je vrlo zahtevan proces, zato, i kažem, to nije stvar toga da zemlje kandidati kažu jedno, da su zemlje kandidate na jednoj strani, a EU na drugoj", rekao je Košta. 

Poručio je da je proširenje na Zapadni Balkan najvažnije geopolitičko ulaganje kojim se trenutno EU bavi i da su zato odlučili da ubrzaju ritam sastanaka EU-Zapadni Balkan.

"Ranije smo imali jedan samit godišnje, sada smo rešili da imamo dva samita godišnje. Poslednji je bio u decembru u Briselu, naredni večeras počinje u Tivtu, u Crnoj Gori. I nastavićemo da radimo na ovome, važno je da analiziramo gde stojimo i šta možemo da uradimo bolje. Znam da sutra evropski lideri zajedno sa liderima sa Zapadnog Balkana razgovaraju o tome kako možemo da unapredimo našu metodologiju, kako bismo brže napredovali i bolje napredovali, a to ne znači da će biti lakše, već znači kako možemo zajedno da isporučimo rezultate još brže", rekao je Košta.

Ako želimo da pospešimo međusobno poverenje, dodaje on, ne možemo da stvaramo ovaj osećaj frustracije i na strani zemalja kandidata i na strani EU. 

Zaključio je da je proširenje nešto što može da bude realno u narednim godinama, a za to je neophodno da se radi napornije i brže.