JEZIKOMANIJA: Zadnji i poslednji
U jeziku često mislimo da su dve reči iste samo zato što liče jedna na drugu.
Ipak, baš među takvim rečima kriju se najčešće jezičke zamke.
ZAHVALJUJUĆI i ZBOG nisu uvek zamenljivi, iako obe reči uvode uzrok. „Zahvaljujući” ima pozitivno značenje: zahvaljujući pomoći prijatelja, posao je završen. Zato nije dobro reći: zahvaljujući snegu i poledici dogodile su se nesreće. U takvom slučaju prirodnije je: zbog snega i poledice.
Slično je i sa rečima POŠTO i JER. „Jer” jasno označava uzrok: nisam došao jer sam bio bolestan. „Pošto” može da znači i vreme i uzrok, pa ponekad unosi malu nedoumicu. U rečenici „Pošto je završio posao, otišao je kući” znači kada je završio. Ali u rečenici „Pošto je bio umoran, otišao je kući” znači zato što je bio umoran. Zato je „jer” često preciznije, naročito u novinarskom i jasnom pisanju.
Posebna priča su ZADNJI i POSLEDNJI. U strožem stilu „zadnji” se vezuje za ono što je pozadi: zadnje sedište, zadnja vrata. „Poslednji” označava ono što dolazi na kraju: poslednji dan, poslednja vest, poslednja šansa. U govoru se „zadnji” često koristi i u značenju „poslednji”, ali u pisanju treba biti pažljiv.
Nije svaka slična reč pogrešna, ali nije ni svaka pogodna za svaku rečenicu. Znači: ne birati reč po navici, nego po značenju.
N. Mirković
