ЈЕЗИКОМАНИЈА: Задњи и последњи
У језику често мислимо да су две речи исте само зато што личе једна на другу.
Ипак, баш међу таквим речима крију се најчешће језичке замке.
ЗАХВАЉУЈУЋИ и ЗБОГ нису увек заменљиви, иако обе речи уводе узрок. „Захваљујући” има позитивно значење: захваљујући помоћи пријатеља, посао је завршен. Зато није добро рећи: захваљујући снегу и поледици догодиле су се несреће. У таквом случају природније је: због снега и поледице.
Слично је и са речима ПОШТО и ЈЕР. „Јер” јасно означава узрок: нисам дошао јер сам био болестан. „Пошто” може да значи и време и узрок, па понекад уноси малу недоумицу. У реченици „Пошто је завршио посао, отишао је кући” значи када је завршио. Али у реченици „Пошто је био уморан, отишао је кући” значи зато што је био уморан. Зато је „јер” често прецизније, нарочито у новинарском и јасном писању.
Посебна прича су ЗАДЊИ и ПОСЛЕДЊИ. У строжем стилу „задњи” се везује за оно што је позади: задње седиште, задња врата. „Последњи” означава оно што долази на крају: последњи дан, последња вест, последња шанса. У говору се „задњи” често користи и у значењу „последњи”, али у писању треба бити пажљив.
Није свака слична реч погрешна, али није ни свака погодна за сваку реченицу. Значи: не бирати реч по навици, него по значењу.
Н. Мирковић