ЈЕЗИКОМАНИЈА: Спасен и спашен
Трпни придев уме да направи праву малу језичку замку.
Наизглед је једноставно: нешто је НАПИСАНО, ПРОЧИТАНО, НОШЕНО, СПАСЕНО. Али чим застанемо пред облицима, почињу питања. Да ли је правилно НОШЕН или НОСЕН? Да ли је човек СПАСЕН или СПАШЕН?
Трпни придев казује да је неко или нешто претрпело радњу. Капут је ношен, писмо је послато, врата су отворена.
Код глагола НОСИТИ нема велике дилеме: правилно је НОШЕН.
Исто тако имамо ВОЖЕН од ВОЗИТИ, РАЂЕН од РАДИТИ, ХВАЉЕН од ХВАЛИТИ. Гласови се, дакле, често мењају, па се не може увек писати „по слуху”.
Посебно је занимљив глагол СПАСТИ, односно СПАСИТИ. Од облика СПАСТИ добија се СПАСЕН: спасен човек, спасена ствар. Од облика СПАСИТИ добија се СПАШЕН: спашен живот, спашена лопта. Правопис предност даје облику спасти, па и облику спасен. Ипак, у говору и писању често се среће и спашен.
Зато ова недоумица није само граматичка, него и стилска. У свечанијем и књижевнијем тону природније звучи спасен. У свакодневном језику многима је ближи облик спашен. Најважније је не мешати основе без потребе.
Ако кажемо спасти, онда иде спасен. Ако изаберемо спасити, онда иде спашен. А код носити нема двоумљења: капут је ношен, не носен.
Н. Мирковић