ЈЕЗИКОМАНИЈА: Пст, стриминг почиње!
Стране речи данас не улазе у језик тихо, него скоро уживо, пред нашим очима. Некада су путовале кроз књиге, новине и преводиоце, а сада стижу преко екрана.
Најпре их чујемо у оригиналу, затим их напишемо како знамо, а онда их језик полако припитоми. Зато више није необично да се питамо: да ли је „chatbot”, „четбот” или „чатбот”? Да ли се каже „podcast”, „поткаст” или „подкаст”, „streaming” или „стриминг”? Е, ту почиње посао транскрипције, али и језичка недоумица.
Српски језик, по правилу, стране речи прилагођава свом гласовном и правописном систему. То значи да није довољно само преписати енглеску реч онако како изгледа. Важно је како се она изговара и како се уклапа у нашу реченицу. Зато имамо МЕНАЏЕРА, ИНФЛУЕНСЕРА, СКРИНШОТ, ЛАЈКОВАЊЕ и СТРИМОВАЊЕ.
Некоме то звучи рогобатно, некоме модерно, а некоме потпуно природно. Проблем настаје када иста реч истовремено живи у неколико облика. На интернету се пише једно, у медијима друго, у говору треће. То није знак пропадања језика, већ знак да је језик жив.
Он непрестано прима нове појмове, посебно из технологије, маркетинга, спорта и популарне културе. Питање је само колико брзо ћемо за њих наћи стабилан облик. Неке речи остану стране, неке се преведу, а неке се само пресвуку у српско одело. Добро је чувати меру: не бежати од страних термина, али их не гомилати без потребе.
Н. Мирковић
