„НИКАДА НИСАМ ОДЛУЧИО БИТИ КОМПОТ ОД МАРЕЛИЦЕ“ Преминуо Слободан Шнајдер (78), аутор „Хрватског Фауста“

Шнајдер је рођен 8. јула 1948. у Загребу, где је 1974. дипломирао на Филозофском факултету. Био је међу покретачима позоришног часописа „Пролог” (1968) и његов главни уредник (1971–1975. и 1976–1985).

Прва професионална поставка његове драме била је „Миниголф“ 1968, у тадашњем Загребачком драмском казалишту (данас „Гавела”), а велике успехе оствариле су инсценације комада „Држићев сан“ 1980. у режији Љубише Ристића, и поготово „Хрватски Фауст”.

Праизведбу је ова драма имала на Сплитском љету 1982. у режији Дина Радојевића, да би потом била изведена у ЈДП-у у режији Слободана Унковског – ова ће представа тријумфовати 1983. на Стеријином позорју, доневши уз то Шнајдеру награду за текст, Унковском за режију, Божидару Смиљанићу за улогу, Петру Вечеку за сценографију, а добила је и признање Округлог стола критике.

По речима Миљенка Јерговића, „Хрватски Фауст” је најважнији хрватски драмски текста у доба након Мирослава Крлеже. Упркос чињеници да ће само поставка Роберта Ћулија из 1987. у Театер ад Рур бити одиграна око 100 пута диљем Европе и САД, Шнајдер ће политичком репресијом током 1990-их бити искључен из хрватског позоришта и његове драме нису игране до јесени 1999. кад је у вараждинском ХНК Петар Вечек поставио „Код Бијелог лабуда“.

„Никада нисам одлучио бити декларисан као компот од марелице на којем стоји шта је у тегли. О ризику нисам никада мислио. Мислио сам своје”, говорио је Шнајдер упркос претњама које је непрестано добијао.

Но, како се политичка забрана није дала протегнути на Европу, управо су у том периоду многи његови текстови играни изван домовине, од Ирске до Израела, од Србије до Македоније. 

У новом миленијуму, са променама политичке климе, Шнајдер се враћа у театар и биће од 2001. до 2004. управник Загребачког казалишта младих. У последњих четврт века више се посветио романима, мада је  у јануару 2010. за црну комедију „Енциклопедија изгубљеног времена“ добио признање за најбољи драмски текст инспирисан делом и животом Данила Киша.

За роман „Анђео нестајања” примио је и награду „Мирослав Крлежа”, за „Доба мједи” регионалну награду „Меша Селимовић”, а ове године је био у најужем избору за међународну награду „Александар Тишма”.

Новосадска Академска књига објавила је две Шнајдерове књиге. Трећа, „Мара Леиб,” била је у припреми у тренутку његове смрти и ускоро ће изаћи пред читаоце.        

М. С.