INTERVJU: Aja Jung, direktorka baleta Srpskog narodnog pozorišta VIŠE OD DOBRIH VIBRACIJA; Ne postoji takav ugovor koji može da opravda da zaposleni nikada ne svrati na svoj posao

U glavnim ulogama na tri scene u Grčkoj nastupili su Rajna Jakišić (eks Remović) kao Kitri i Oleksij Potjomkin kao gost u ulozi Bazila, dok su se u ostalim solističkim ulogama smenjivali Hju Luis, Tajsej Takahaši, Katarina Kljajić, Žulijen Fisler, Samjuel Bišop, Jorgos Camparis, Aleksandar Bečvardi....

Balet SNP-a je u Grčkoj gostovao sa klasičnim delom, iako se ranije sumnjalo u mogućnosti naših baleta kada je reč o predstavama iz tzv. gvozdenog repertoara.

– Izgleda da su se dogodile suštinske promene – kaže za „Dnevnik” direktorka Baleta SNP Aja Jung. – Zahvaljujući međunarodnim audicjijama došli su mladi igrači sa najboljih evropskih akademija, podigli smo kvalitet izvođenja, zacrtali ciljeve, kreirali dobru radnu atmosferu, međusobno poverenje i poštovanje. Zatim smo otvorili vrata, pozvali sve stručnjake dobre volje da nam pomognu, i počeli da trčimo za onima koji su nas još pre mnogo decenija prestigli. Ne samo u pogledu kvaliteta i repertoara, već i prezentacije, prisustva, budnosti u odnosu na dešavanja i prilike. Ukinuli smo duge letnje i zimske raspuste, nebrojane praznike, slavlja, venčanja, pauze, vikende, izgovore da je za neuspeh kriv neko drugi... Uveli smo osmeh i „dobro jutro“, i krenuli sa poslom. Privodimo kraju jednu od verovatno najuspešnijih sezona u istoriji Baleta Srpskog narodnog pozorišta i zadovoljstvo delimo sa preko 30 hiljada ljudi koji su ove godine pratili naše predstave u zemlji i inostranstvu. 

Navijam isključivo za umetnost i za profesiju

Zahvaljujući saradnji između AP Vojvodine i regiona Makedonije i Trakije, ličnim kontaktima, ali i trudu svega nekoliko zaposlenih u direkciji Baleta, nastupli smo u najprestižnim dvoranama na Severu Grčke. To su megaroni muzike u Solunu i Komotiniju iza čijeg osnivanja i funkcionisana stoji Fondacija Onazis, kao i Gradski teatar u Volosu. Dočekani smo srdačno, sa istaknutim srpskim zastavama na zgradama raskošnih institucija kulture, a ispraćeni ovacijama i planovima za nove susrete. Na put je sa nama krenuo i baletski prvak Oleksej Potjomkin, koji je bio Bazil, odnosno partner našoj Rajni Jakišić. Prihod ostvaren na ovoj turneji iskoristićemo za obnovu kostima ove predstave koja je u postavci Đule Harangoza na repertoaru već dugi niz godina. Verujem da je to dobra praksa, naročito umajući u vidu da narednu sezonu počinjemo sa “Don Kihotom” i da će nam u goste ponovo stići Marijanela Nunjez.

Balet je van granica Srbije gostovao i sa savremenim komadima, pa je čak otvorio Budimpeštanski festival igre „Dobrim vibracijama”. Da li je taj nastup bio i potencijalna ulaznica za svetske festivalske tokove umetničke igre?

– Ovo je prvi put da u istoriji dugoj 76 godina da Balet Srpskog narodnog pozorišta gostuje u Mađarskoj. Sa obzirom na geografsku blizinu i istorijsku povezanost dve zemlje, ova činjenica zaista otvara mnoga pitanja. Naravno, to nisu pitanja za mene. Selektori u svetu biraju po strogim kriterijumima, u potrazi za važnim i zanimljivim autorima. Koreografi su garancija kvaliteta ansambla, jer se podrazumeva da ne bi radili sa izvođačima koji bi ugrozili njihovu reputaciju. Da nam je neko rekao da ćemo delo Jakopa Godanija izvoditi u Budimpešti ili Bolonji, pre samo dve godine, sigurno mu ne bi poverovali. Sa druge strane, za ansambl je izlazak iz zone konfora i rutine, odnosno nastup pred publikom u kojoj nema rođaka i prijatelja, uvek rizik. U mađarsku prestonicu smo odneli „Dobre vibracije”. Nastupili smo u modernom zdanju Nacionalnog teatra za igru, na samom otvaranju veoma važnog festivala. Sala je bila do poslednjeg mesta ispunjena, a posebno je imponovao veliki broj stručnjaka iz oblasti igre, kritičara, novinara, producenata, diplomata i javnih ličnosti. Bila sam ponosna na ansambl, na vreme koje smo proveli u Budimpešti, na prezentaciju naše vizije, kao i na dugi aplauz koji nam još uvek greje srca. Jedna od kritika koju smo dobili u vodećem magazinu o kulturi navodi da su “igrači iz Novog Sada doneli u Budimpeštu mnogo više od dobrih vibracija!”.

Da li ste generalno zadovoljni proteklom sezonom i koliko učinjeni iskoraci utiču na pripremu sledeće?

– Dinamika koju smo zacrtali na samom početku sezone koja je na izmaku prevazilazila je okvire mogućeg. A onda smo dodavali još poneku ideju, poneki projekat, poneki detalj, kao i pun gas do svih ciljeva. Gostovali smo u Bolonji, Trstu, Solunu, Basanu del Grapi, Sarajevu, Komotiniju, Gorici, Pirotu, Gornjem Milanovcu, Volosu, Banjaluci… Naši igrači su podelili scenu sa zvezdama poput Marijanele Nunjez, Patricija Revea, Danila Simkina, Jane Salenko, Esnela Ramosa… Cirkulacija pedagoga i balet masjtora iz zemlje i inostranstva koji su radili sa našim umetnicima bila je neverovatna, a pored baletske sale koja je na početku mog mandata dobila profesionalni pod i štapove, ove godine ćemo u samom finišu sezone uspeti da i veliku scenu opremimo novom podlogom iz Luksemburga. 

Za igrače je ovo važna vest, jer je pod njihov saveznik, neophodan za uspešna izvođenja i prevenciju povreda. Među najlepša i najvažnija iskustva ove sezone upisujemo rad sa Aleksandrom Antonijevićem koji nas je vodio ka izuzetnom uspehu “Žizele” o kome je pisala i italijanska “Danza” i kanadski “Nuvo”, ali i čudesnu hemiju koja nas je vezala sa koreografima Anabel Lopez Očoom, Mašom Kolar i Jakopom Godanijem. Jedan od trenutaka koju ću pamtiti je aprilsko nedeljno jutro, i čas sa asistentima Balanšinove fondacije iz Njujorka. Igrači premoreni od predstave prethodne večeri, spakovani za naredno gostovanje, ali nasmejani i do poslednjeg atoma snage fokusirani da taj čas donese potvrdu buduće saradnje. Ne postoje reči kada vidite kako uzajamna podrška, pozitivna energija i ogromna volja – naprave čudo. U šali kažem da smo mi ABT (American Ballet Theater) regiona, i to je postala dobra mantra.

Prilična se prašina podigla zbog najavljene kontrolne audicije za članove ansambla Baleta SNP-a.

– One su uobičajene u svim većim ansamblima, jer za razliku od prijemnih audicija, čija je svrha izbor kandidata za angažman, one služe za procenu trenutnog nivoa ansambla ili pojedinaca koji su već deo institucije. Dakle, nema potrebe za brigom, ukoliko se bavite svojim poslom. Sve što radimo jeste pokušaj približavanja evropskim i svetskim praksama. Ne možete sa setom gledati kako funkcioniše balet u Beču ili Atini, a ne pokušati da primenite bar neka od iskustava i pravila igre. Jedinstvena situacija sa kojom se mi susrećemo su zaposleni koji godinama, čak i decenijama ne ulaze u baletsku salu. Ja sam na poziciji direktora Baleta SNP od novembra 2024 , i neke od igrača još nisam uspela da vidim u baletskoj sali, a neke ni u hodniku. Ne poznaju ih ni njihove kolege koje su deo ansambla već nekoliko sezona. Iako nisam pravnik, meni se čini da je to neodrživa praksa, jer ne postoji takav ugovor koji može da opravda da zaposleni nikada ne svrati na svoj posao, u našem slučaju – u baletsku salu, i da za to bude redovno plaćen.

Sa druge strane, imate igrače mlađe i srednje generacije koji bukvalno nose repertoar, provode po desetak sati dnevno u sali i igraju uloge prvaka i prvih solista, a nikada neće moći da se zaposle ili budu adekvatno unapređeni u okviru postojeće sistematizacije. Sa obzirom na to da dolazim iz privatnog sektora, jasno je da su moja shvatanja funkcionisanja na tržištu u direktnom sukobu sa načinom na koji funkcioniše sistem iz šezdesetih godina prošlog veka, koji je dodatno prepevavan mentalitetom i sećanjima. Međutim, ne dopuštam da neko pomisli da se bilo kojom aktivnošću sprovodi diskriminacija ili da želimo nekoga da kažnjavamo. Naprotiv. Navijam isključivo za umetnost i za profesiju. I verujem isključivo u tim koji može sa uspehom da igra na domaćem i međunarodnom terenu. To je moja jedina strategija.

M. Stajić