ИНТЕРВЈУ: Аја Јунг, директорка балета Српског народног позоришта ВИШЕ ОД ДОБРИХ ВИБРАЦИЈА; Не постоји такав уговор који може да оправда да запослени никада не сврати на свој посао

У главним улогама на три сцене у Грчкој наступили су Рајна Јакишић (екс Ремовић) као Китри и Олексиј Потјомкин као гост у улози Базила, док су се у осталим солистичким улогама смењивали Хју Луис, Тајсеј Такахаши, Катарина Кљајић, Жулијен Фислер, Самјуел Бишоп, Јоргос Цампарис, Александар Бечварди....

Балет СНП-а je у Грчкој гостовао са класичним делом, иако се раније сумњало у могућности наших балета када је реч о представама из тзв. гвозденог репертоара.

– Изгледа да су се догодиле суштинске промене – каже за „Дневник” директорка Балета СНП Аја Јунг. – Захваљујући међународним аудицјијама дошли су млади играчи са најбољих европских академија, подигли смо квалитет извођења, зацртали циљеве, креирали добру радну атмосферу, међусобно поверење и поштовање. Затим смо отворили врата, позвали све стручњаке добре воље да нам помогну, и почели да трчимо за онима који су нас још пре много деценија престигли. Не само у погледу квалитета и репертоара, већ и презентације, присуства, будности у односу на дешавања и прилике. Укинули смо дуге летње и зимске распусте, небројане празнике, славља, венчања, паузе, викенде, изговоре да је за неуспех крив неко други... Увели смо осмех и „добро јутро“, и кренули са послом. Приводимо крају једну од вероватно најуспешнијих сезона у историји Балета Српског народног позоришта и задовољство делимо са преко 30 хиљада људи који су ове године пратили наше представе у земљи и иностранству. 

Навијам искључиво за уметност и за професију

Захваљујући сарадњи између АП Војводине и региона Македоније и Тракије, личним контактима, али и труду свега неколико запослених у дирекцији Балета, наступли смо у најпрестижним дворанама на Северу Грчке. То су мегарони музике у Солуну и Комотинију иза чијег оснивања и функционисана стоји Фондација Оназис, као и Градски театар у Волосу. Дочекани смо срдачно, са истакнутим српским заставама на зградама раскошних институција културе, а испраћени овацијама и плановима за нове сусрете. На пут је са нама кренуо и балетски првак Олексеј Потјомкин, који је био Базил, односно партнер нашој Рајни Јакишић. Приход остварен на овој турнеји искористићемо за обнову костима ове представе која је у поставци Ђуле Харангоза на репертоару већ дуги низ година. Верујем да је то добра пракса, нарочито умајући у виду да наредну сезону почињемо са “Дон Кихотом” и да ће нам у госте поново стићи Маријанела Нуњез.

Балет је ван граница Србије гостовао и са савременим комадима, па је чак отворио Будимпештански фестивал игре „Добрим вибрацијама”. Да ли је тај наступ био и потенцијална улазница за светске фестивалске токове уметничке игре?

– Ово је први пут да у историји дугој 76 година да Балет Српског народног позоришта гостује у Мађарској. Са обзиром на географску близину и историјску повезаност две земље, ова чињеница заиста отвара многа питања. Наравно, то нису питања за мене. Селектори у свету бирају по строгим критеријумима, у потрази за важним и занимљивим ауторима. Кореографи су гаранција квалитета ансамбла, јер се подразумева да не би радили са извођачима који би угрозили њихову репутацију. Да нам је неко рекао да ћемо дело Јакопа Годанија изводити у Будимпешти или Болоњи, пре само две године, сигурно му не би поверовали. Са друге стране, за ансамбл је излазак из зоне конфора и рутине, односно наступ пред публиком у којој нема рођака и пријатеља, увек ризик. У мађарску престоницу смо однели „Добре вибрације”. Наступили смо у модерном здању Националног театра за игру, на самом отварању веома важног фестивала. Сала је била до последњег места испуњена, а посебно је импоновао велики број стручњака из области игре, критичара, новинара, продуцената, дипломата и јавних личности. Била сам поносна на ансамбл, на време које смо провели у Будимпешти, на презентацију наше визије, као и на дуги аплауз који нам још увек греје срца. Једна од критика коју смо добили у водећем магазину о култури наводи да су “играчи из Новог Сада донели у Будимпешту много више од добрих вибрација!”.

Да ли сте генерално задовољни протеклом сезоном и колико учињени искораци утичу на припрему следеће?

– Динамика коју смо зацртали на самом почетку сезоне која је на измаку превазилазила је оквире могућег. А онда смо додавали још понеку идеју, понеки пројекат, понеки детаљ, као и пун гас до свих циљева. Гостовали смо у Болоњи, Трсту, Солуну, Басану дел Грапи, Сарајеву, Комотинију, Горици, Пироту, Горњем Милановцу, Волосу, Бањалуци… Наши играчи су поделили сцену са звездама попут Маријанеле Нуњез, Патриција Ревеа, Данила Симкина, Јане Саленко, Еснела Рамоса… Циркулација педагога и балет масјтора из земље и иностранства који су радили са нашим уметницима била је невероватна, а поред балетске сале која је на почетку мог мандата добила професионални под и штапове, ове године ћемо у самом финишу сезоне успети да и велику сцену опремимо новом подлогом из Луксембурга. 

За играче је ово важна вест, јер је под њихов савезник, неопходан за успешна извођења и превенцију повреда. Међу најлепша и најважнија искуства ове сезоне уписујемо рад са Александром Антонијевићем који нас је водио ка изузетном успеху “Жизеле” о коме је писала и италијанска “Данза” и канадски “Нуво”, али и чудесну хемију која нас је везала са кореографима Анабел Лопез Очоом, Машом Колар и Јакопом Годанијем. Један од тренутака коју ћу памтити је априлско недељно јутро, и час са асистентима Баланшинове фондације из Њујорка. Играчи преморени од представе претходне вечери, спаковани за наредно гостовање, али насмејани и до последњег атома снаге фокусирани да тај час донесе потврду будуће сарадње. Не постоје речи када видите како узајамна подршка, позитивна енергија и огромна воља – направе чудо. У шали кажем да смо ми АБТ (American Ballet Theater) региона, и то је постала добра мантра.

Прилична се прашина подигла због најављене контролне аудиције за чланове ансамбла Балета СНП-а.

– Оне су уобичајене у свим већим ансамблима, јер за разлику од пријемних аудиција, чија је сврха избор кандидата за ангажман, оне служе за процену тренутног нивоа ансамбла или појединаца који су већ део институције. Дакле, нема потребе за бригом, уколико се бавите својим послом. Све што радимо јесте покушај приближавања европским и светским праксама. Не можете са сетом гледати како функционише балет у Бечу или Атини, а не покушати да примените бар нека од искустава и правила игре. Јединствена ситуација са којом се ми сусрећемо су запослени који годинама, чак и деценијама не улазе у балетску салу. Ја сам на позицији директора Балета СНП од новембра 2024 , и неке од играча још нисам успела да видим у балетској сали, а неке ни у ходнику. Не познају их ни њихове колеге које су део ансамбла већ неколико сезона. Иако нисам правник, мени се чини да је то неодржива пракса, јер не постоји такав уговор који може да оправда да запослени никада не сврати на свој посао, у нашем случају – у балетску салу, и да за то буде редовно плаћен.

Са друге стране, имате играче млађе и средње генерације који буквално носе репертоар, проводе по десетак сати дневно у сали и играју улоге првака и првих солиста, а никада неће моћи да се запосле или буду адекватно унапређени у оквиру постојеће систематизације. Са обзиром на то да долазим из приватног сектора, јасно је да су моја схватања функционисања на тржишту у директном сукобу са начином на који функционише систем из шездесетих година прошлог века, који је додатно препеваван менталитетом и сећањима. Међутим, не допуштам да неко помисли да се било којом активношћу спроводи дискриминација или да желимо некога да кажњавамо. Напротив. Навијам искључиво за уметност и за професију. И верујем искључиво у тим који може са успехом да игра на домаћем и међународном терену. То је моја једина стратегија.

М. Стајић