Lako je i u Srbiji na prevaru izgubiti 425 evra za 30 minuta ISTRAŽIVANJE KOMPANIJE KASPERSKI SLOBODNO MOŽE DA POČNE DA NAS BRINE
Jedna jedina poruka, koja na prvi pogled deluje potpuno pouzdano, može da dovede do prosečnog gubitka od čak 425 evra po žrtvi u Srbiji.
Prema najnovijem istraživanju kompanije Kasperski, više od polovine ovakvih prevara (51,7 odsto) uspešno se realizuje za manje od pola sata, a u pojedinim slučajevima žrtve ustupaju novac ili lične podatke za svega nekoliko minuta.
Najranjivija platforma u Srbiji trenutno je WhatsApp. Čak 38,4 odsto ispitanika navelo je da je prevara započela upravo preko ove aplikacije. Slede Facebook sa 32 odsto i SMS/iMessage poruke sa 27,2 odsto. Na listi su i Instagram (27,2 odsto), Telegram (26,4 odsto) i Viber (18 odsto).
Međutim, prevaranti se sve ređe oslanjaju na samo jedan kanal komunikacije. Skoro dve trećine svih prevara, čak 63 odsto, odvija se preko više različitih platformi. Na primer, žrtva može da dobije SMS poruku, a zatim bude preusmerena na razgovor preko WhatsApp-a ili Telegrama. Takva kombinacija kanala stvara utisak autentičnosti i značajno otežava prepoznavanje prevare.
Više od polovine ispitanika, njih 52 odsto, priznalo je da je novac ili osetljive podatke ustupilo u roku kraćem od 30 minuta
Ovaj novi talas prevara putem aplikacija za razmenu poruka osmišljen je tako da bude neodvojiv od svakodnevne komunikacije - rekao je Mark Rivero, vodeći istraživač bezbednosti u okviru Kaspersky Global Research & Analysis Team (GReAT).
Razorna kombinacija
Stručnjaci upozoravaju da je upravo kombinacija dobro osmišljene psihološke manipulacije, poznatih komunikacionih kanala i veštačke inteligencije dovela do toga da prevare danas pogađaju sve generacije.
Nažalost ,prevare uspevaju i bez obzira na digitalno iskustvo i nivo tehničkog znanja žrtava.
Posebno zabrinjava brzina kojom žrtve reaguju. Više od polovine ispitanika, njih 52 odsto, priznalo je da je novac ili osetljive podatke ustupilo u roku kraćem od 30 minuta. Svaki sedmi ispitanik, odnosno 14 odsto, to je učinio za manje od pet minuta.
Iza ovih prevara sve češće stoje alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji. Prema istraživanju, 45,2 odsto žrtava veruje da su prevaranti koristili AI generisane poruke ili klonirane glasove, dok 46,4 odsto smatra da su u prevari upotrebljene deepfake fotografije ili video-snimci. Na taj način kriminalci mogu ubedljivo da se predstave kao član porodice, prijatelj, kolega ili predstavnik poznatog brenda.
Veštačka inteligencija ubrzava ovaj trend, pomažući prevarantima da u velikom obimu uverljivo imitiraju brendove, poznate glasove i međuljudske odnose – kaže Rivera. - Kao rezultat toga, sama svest o postojanju pretnji više nije dovoljna zaštita. Ljudi moraju da prepoznaju rizike u ranijoj fazi, pre nego što budu pod pritiskom da donesu ishitrene odluke. Kombinovanje jednostavnih navika, poput zastajanja i nezavisne provere kontakt-podataka, s korišćenjem pouzdanih bezbednosnih alata koji mogu da otkriju i blokiraju pretnje u realnom vremenu, od suštinskog je značaja za očuvanje bezbednosti.
Posledice nisu samo finansijske. Više od polovine žrtava u Srbiji izgubilo je novac, dok je 39 odsto ostalo bez ličnih podataka, uključujući brojeve telefona, ime i prezime, adrese elektronske pošte i pristupne podatke za različite naloge. Čak 13,3 odsto žrtava izgubilo je više od 1.165 evra u jednoj prevari.
I. Radoičić